Анатолиј Лебед ”Тоља”, прекаљени руски ратник је дошао као добровољац у Србију (тадашњу Ср Југославију) када јој је било најтеже.
Заједно са својим српским саборцима, бранио је Косово и Метохију током НАТО агресије 1999.године, где се посебно истакао у борбама на српско-албанској граници.
Приликом злочиначке НАТО агресије на СР Југославију, Анатолиј Лебед одмах пакује своје кофере и на волшебан начин са групом руских добровољаца долази до Београда, а потом и до Приштине, где постаје саставни део чувеног Приштинског корпуса Војске Југославије.Како је сам рекао у једном интервјуу дошао у Србију да помогне православној браћи јер им је потребна помоћ и посебно напоменуо да жели да помогне држави Србији из својих уверења, а не због неких компанија или појединаца као неки “добровољци“. Такође је више пута поновио да је долазак на Космет била одлука њега и његових сабораца, и да их пре тога нико из Србије није звао да дођу. Током свог боравка на Косову и Метохији учествује у борбама око Призрена и Ђаковице где је Војска Југославије са великим успехом сломила неколико крупних терористичких офанзива у склопу обимне ваздушно-копнене операције којом је руководио НАТО, а у циљу пробоја државне границе и продора у унутрашњост земље.
Активни је учесник противтерористичке операције у Чеченији, где се нашао у својству командира извиђачко-диверзантске групе у саставу 218.батаљона/45. самосталног пука специјалне намене ВДВ. Његова зона одговорности је обухватала рејон Гудермеса, Аргуна, Грозног, где је успешно лоцирао и уништавао терористичке јединице под командом једноруког арапина Хатаба, Шамиља Басајева, Арбина Барајева..
У овим акцијама „Тоља“ бива и рањен, када је налетео на мину у рејону Аргуна, услед чега је морало да му буде ампутирано десно стопало. Међутим, овај губитак виталног дела тела га није га спречио да и даље ратује. На његов лични захтев комадна 45.самосталног пука СпН ВДВ му је одобрила даље служење у јединици са протезом. 9.јануара 2005.године у неравноправној борби са блиског одстојања, спашава неколицину младих војника који су рањени у заседи, приликом чега је уништио групу састављену од троје терориста. Неколико недеља касније, 24. јануара бива поново рањен, али на такав начин пошто је својим телом заштитио незаклоњеног рањеног војника по којем су терористи пуцали из стрељачког наоружања, укључујући и РПГ. Иако је добио порцију шрапнела по доњем делу леђа, „Тоља“ је наставио да руководи операцијом приликом чега је заузета база терориста и уништен главни оперативац за везу терористичког лидера Шамиља Басајева.
Указом Председника Руске Федерације В.В.Путина од 6.априла 2005.године, за храброст и испољено јунаштво при извршавању својих војничких дужности на простору Северног Кавказа, Антолиј Лебед је одликованом највећим одликовањем РФ- Орденом Хероја.
Међутим, то није све. „Тоља“ са својим момцима ускоро одлази на ново жариште које је потресло Грузију тачније Јужну Осетију, када је грузијска армија извршила изенандну агресију. Овде је „Тољина“ група заузела војну луку Поти и уништила бродове грузијске Ратне морнарице. За овај смео и веома успешно извршен задатак, „Тоља“ добија високо одликоање Св.Ђорђа IV степена, које је пре њега поседовао само командант целокупног Северно-Кавкаског војног округа, генерал Сергеј Макаров. За време церемоније додељивања одликовања руски председник Медведев је за Лебедева рекао: “Међу нама је официр специјалних снага, херој Руске Федерације Анатолиј Вјачеславович Лебедев. Увек је био водећи на фронту током борбених операција, представљајући себе као оличење храбрости“.
Информативна служба Државног Министарства унутрашњих послова Русије у Москви, званично је објавила тужну вест, да је у петак 27. априла 2012.године у 17:45 на Богородском аутопуту Анатолиј Лебед (Анатолий Вячеславович Лебедь) изгубио контролу над својим мотором (Кавасаки) пошто је ударио у ивичњак, затим пао и преминуо услед задобијених повреда. Анатолиј је хтео овом вожњом да отвори “бајкерску” сезону у Москви, чији почетак је био следећег петка. Возио је свој Кавасаки упркос чињеници да му је нога ампутирана. Сахрањен је у Алеји Хероја на у Москви.
Фејсбук страница Србијо, будна ли си?