У извештају британског министарства одбране „Глобал стратеџик трендс“ говори се о повећању руског учешћа на међународној сцени у наредним годинама. Спутњик је на ову тему разговарао са политичким аналитичарем и оснивачем сајта freenations.net Роднијем Аткинсоном.
„У одређеном смислу, овај извештај се фокусира на моменте које је издвојио Запад, односно ЕУ, Велика Британија и Вашингтон. На крају крајева, Русија апсолутно легално и легитимно има својину на Арктику. Ситуација на Блиском истоку је реакција на Арапско пролеће, и цео тај след догађаја који је покренуо Запада и који је довео до хаоса. Руско мешање у ситуацију у Сирији је донело много више позитивних него негативних последица“, каже Аткинсон.
Говорећи о Африци, још једној области где они виде некакву опасност која наводно потиче од Русије, требало би рећи да није Русија та која је много јачи и озбиљнији играч у Африци већ Кина. Ширење Кине у Јужном кинеском мору не може да се мери са било каквим деловањем Русије у Европи.
Наравно, може се разумети зашто су некакви аспекти издвојени у извештају, али не мислим да би већина оценила делатност Русије у овим областима као агресију.
У извештају се посебно истиче то да Русија покушава да успостави многополарни свет. Шта је то што овде брине Лондон, па он ту види озбиљан проблем?
Сматрам да је то ирационална реакција на промену баланса економских снага у свету. Очигледно је да светски поредак има много више полова него раније: ЕУ се проширила на исток, НАТО се такође шири, односно отвара нове војне базе. Требало би додати и чињеницу да у овом тренутку, иако Доналд Трамп то пориче, расте неоконзервативна русофобија. Може се из те перспективе претпоставити да се у овом тренутку јачање руског утицаја у било којој области може тумачити као опасност.
Рекао бих да највећу опасност по Запад представља његов однос према Русији.
Шта мислите о томе што Велика Британија оцењује делатност Русије, а да истовремено Лондон има много сопствених проблема, од „брегзита“ до тероризма?
Да, наравно, случај Скрипаљ није допринео поправљању ситуације, требало би све разјаснити и решити. Мислим да британско Министарство спољних послова сматра, да антируска осећања могу помоћи британској влади да боље преговара о изласку из ЕУ после „брегзита“, јер се Лондон труди да се некако додвори Француској и Немачкој. Иако, мени се чини да они поводом руских питања греше, јер обе државе чине много тога иза леђа Велике Британије.
Немачка је са Русијом потписала озбиљан гасни уговор и немају намеру да га раскину. Недавно је у Сочију одржан руско- немачки технолошки форум. Због санкција које су поново уведене Ирану, ЕУ подржава идеју да се супротставе долару. Зато мислим да Министарство спољних послова Велике Британије греши у много аспеката.
Какви су, заправо, циљеви Велике Британије, када она објављује овај извештај?
Чини ми се да британска влада просто покушава да испланира и да пројектује некакву будућу ситуацију на основу садашње. Па ипак, не мислим да антагонизми, русофобија и агресија на светском нивоу могу на било који начин могу да допринесу релаксацији односа у свету, чему, према сопственим речима, стреме Британија и Запад. Постоји велики број других начина да се ово постигне.
Очигледно је такође да би „случај Скрипаљ“ требало решити. Такође, требало би постићи и споразум поводом „брегзита“. Мислим да Британија не би требало више да чини уступке Француској и Немачкој. У Сирији, Кореји и Источној Европи постоји много другачијих начина да се ради на релаксацији односа и побољшавању опште ситуације. Мислим да ће антируска осећања трајати још неко време, али се ипак надам да ће се политички став Лондона променити.
Спутник