Једна од највећих безбедносих претњи на Косову у овом тренуку представљају бројни џихадисти, било да је реч о онима који су се вратили са ратишта у Сирији и Ираку, где су се борили на страни озлоглашеног ИСИЛ-а или о другима, који живе на Косову, никада се нису прикључивали директим борбама, али подржавају сумануту идеологију ове терористичке организације.
Управо то је показало најновије истраживање о броју опасних појединаца на територији Косова објављен је у среду, а ради се извештају косовског Центра за безбедносне студије, које по први пут бележи да су од ових који су већ ратовали на страни ИСИЛ-а већу претњу представљају подржаваоци џихадистиче иделогије у земљи.
У извештају се наводи да има око 400 Косовара, који су се у протеклих шест година борили у терористичким формацијама.
Међу њима има 255 мушкараца, а остали су жене и деца. На основу званичних података, око 40 деце је рођено у Сирији или Ираку, којима је најмање један родитељ пореклом са Косова. Извештај бечежи и да се на Косово вратило 135 особа, а верује се да је на ратишту убијено око 70 људи пореклом са Косова. С друге стране, према извештају, тамо се још увек налази око 190 лица, преноси Радио Слободна Европа.
Особе које подржавају ову терористичке организацију окарактерисане су као већи ризик за безбедност на Косову, од бораца повратника са страних ратишта, показује истраживање косовског Центра за безбедносне студије.
Исти извештај, имена „Изнад узрока: Нови ризици насилног екстремизма на Косову“, наводи да је од 135 страних бораца који су се вратили на Косово, њих петоро било укључено у планирање терористичких напада, али да се, до данас, ни један терористички напад на Косову се није десио.
Косовске власти идентификовале су оне који су се вратили и прате се њихове активности. У Европи, један од 360 бораца који су се вратили са страних ратишта били су укључени или планирали терористички напад.
Исти извештај указује да је број одласка Косовара на страна ратишта драстично пао од 2016, али да опасност од њиховог деловања не јењава.
Међутим, албанска јединица једина је са Балкана која постоји самостално унутар ИСИС, што показује да је број бораца из редова Албанаца поприлично велики.
Везу ИСИС-а и одређених становника Косова већ је показао извештај Стејт дипартмента о тероризму за 2017. годину, представљен у Вашингтону. У њему се наводи да су 403 особе са територије Косова отишле у Сирију и Ирак, са јасном намером да се боре у редовима Исламске државе и Ал-Нусра Фронта. Забележено је и да је од њих 403 погинуло – 74 особе.
Недовољно доказа из Сирије за озбиљне казне
Иако су неки од „домаћих терориста“ познати надлежнима, косовске судије се често муче и да донесу пресуде против припадника ИСИС због недостатка доказа из Сирије, па им махом досуђују краће затворске казне, без обзира на тежину злочина. Уз то, недовољно стриктан систем условног отпуста оставља многе терористе слободнима да наставе са ширењем екстремне идеологије.
О исламским терористима присутним на Косову писао је „Тајмс“.
„Желим да створим Исламску државу на Косову и радо ћу умрети за њу“, преноси „Тајмс“ изјаву косовског џихадисте Фитима Љадровција, који се у два наврата борио у Сирији.
У истом тексту „Тајмса“ подсећа се и да су Косовари били умешани у неколико терористичких завера у Европи. шесторо Албанаца са Косова, мушкараца и жена, ухапшени су у Немачкој прошлог јуна 2017. због умешаности у две завере које су таргетирале НАТО трупе на Косову и цивиле у Белгији и Француској. Месец дана раније, осморо их је ухапшено на Косову због планирања напада на израелске фудбалере.
Такође, италијански лист „Република“ упозоравајући на исламистичке фракције на Балкану, пише да су од прошлог лета значајно смањени одласци џихадиста ка Блиском истоку, пошто је граница са Турском затворена, па је калифат позвао присталице да остану где су и „сеју смрт на Западу“.
Српске средине угрожене?
Српрске службе откриле су да је терористичка група Албанаца са КиМ под контролом ИСИС-а планирала прошле године да изврши нападе у Грачаници и Косовској Митровици.
Недавно је помоћник директора Канцеларије за КиМ Петар Петковић изјавио како на КиМ постоје структуре које озбиљно раде на стварању терористичких база са циљем изазивања потреса у српским срединама и шире.
Петковић каже да је од 1999. године албански народ на КиМ верски радикализован, и да томе сведочи чињеница да се на КиМ јужно од Ибра од 1999. до данас изградило више од 900 џамија. До те године, друштво је било секуларно, те се национални идентитет заснивао на језику, а не религији, додоао је он.
Вехабије се враћају на Косово из Сирије
Политички аналитичар Радун Бранко је, такође, рекао да на КиМ има доста припадника ИСИС-а који су се борили у Сирији, можда и највише сразмерно броју становника, али и из Македоније и Рашке.
Додаје да на КиМ има пуно људи који се вратили са ратишта у Сирији, где су примили најрадикалнију врсту ислама – вехабизам, прошли обуке и учествовали у рату.
„Качаник је од стране „Њујорк тајмса“ био проглашен за престоницу вехабизма“ – Петковић.
Помоћник директора Канцеларије за КиМ рекао је и да је код косовских Албанаца у плану формирања такозване војске Косова, те се пита „шта ће тамо војска Косова, када тамо већ постоји КФОР, осим да упада на север и да се понаша непријатељски према српском народу“.
Терористички напад на Ускрс и Божић
Због плана да нападну српске светиње на Божић и Ускрс, ухапшено је шест џихадиста.
„Моја идеја била је да нападнемо православне објекте у време њихових верских празника. На Гуглу и Википедији истраживао сам где се цркве налазе, који су снажни отрови и експлозиви… „А3″ је отишао у Албанију да набави бојне отрове и експлозив“ – наводи се у изјави једног од оптужених, Бујара Бехрамија.
Међутим, „домаћи терористи“ наишли су на озбиљан проблем у изведби свог плана, јер нису успели да пронађу људе заинтересоване да буду бомбаши-самоубице.
Кајл Скот, амерички амбасадор у Србији, рекао је у марту прошле године упозорио је да су државе Западног Балкана мета за регрутацију и кључна рута за улазак екстремиста. Додао је и да ИСИЛ има пропагандну стратегију за Балкан, те да су један од алата – друштвене мреже.