Посета Његове светости патријарха српског господина Иринеја сведочи о масовности и јединству верника СПЦ, и ту међу верницима нема разлике између Срба и Црногораца. Али, сваки покушај прогона СПЦ или отимања њене имовине био би кобан за будућност Црне Горе.
Овако др Момчило Вуксановић, председник Српског националног савета у Црној Гори у разговору за „Вести“ коментарише недавну посету патријарха, али и све оно што је тренутно горућа тема за српску заједницу у овој држави.
Шта је донела посета патријарха Иринеја?
„Српска православна црква је у свим истраживањима већ деценијама најпопуларнија институција у Црној Гори. Посета патријарха Иринеја је то потврдила, и када је у питању СПЦ, ту нема дилема и подела.“
Да ли је за вас било изненађење што се окупио оволики број људи током ваше посете?
„Празници Српске православне цркве и посете великодостојника масовно су посећене и присуство грађана није никакво изненађење. Познато је да су организоване литије у Црној Гори најпосећеније на простору под јурисдикцијом СПЦ. Световасилијевска литија у Никшићу, у малој Црној Гори, окупља и до 30.000 православних верника и поштовалаца Српске православне цркве и Светог Василија, слава му и милост. Сличан је случај са Светосимеонском литијом, литијом Светог Марка у Подгорици и литијом Светог Јована Владимира у Бару, али и са другим окупљањима поводом празника СПЦ у Црној Гори.“
Може ли се посета патријарха оценити и као својеврстан „референдум“ о вери и нацији?
„У борби за промену идентитета Црне Горе и њених грађана, власт је снагом државне моћи успела да промени много тога. Било је готово незамисливо да српски језик и ћирилично писмо добију, односно изгубе давно стечени статус, било је незамисливо да Црна Гора призна независност тзв. државе Косово, било је незамисливо да Црна Гора поремети односе и уведе санкције нашем вековном добротвору – Русији, било је незамисливо да Срби у Црној Гори добију статус грађана другог реда и да им се претпоставе представници других националних заједница, који углавном у државним институцијама и на локалном нивоу добијају онај простор који по уставним принципима и гарантованим правима припада српском народу. Властима је још неопходан прогон Српске православне цркве и отимање њене имовине да би, по њиховом мишљењу, заокружили државност Монтенегра и тако обезбедили све атрибуте државности. Такав покушај, чини се, био би кобан за будућност Црне Горе. Посета патријарха Иринеја отуда сведочи и о масовности и јединству верника СПЦ у Црној Гори, и ту међу верницима нема разлике између Срба и Црногораца.“
Претходно, цео стадион је на утакмици Црна Гора – Србија, певао „Боже правде“. Да ли вас то чуди?
„Иако стадион на коме се играла фудбалска утакмица између Црне Горе и Србије није био испуњен до последњег места, улазница није било у слободној продаји, па чак ни Српски национални савет Црне Горе није могао доћи до требовања одређеног броја улазница за представнике српског народа у Црној Гори. Но, и поред тога, чини се да је громогласније навијање било за репрезентацију Србије. Било је очигледно, као што сте и утврдили у питању, да је химна Србије испоштована на најкоректнији начин.“
Истовремено, певала се углас и црногорска химна. Шта то показује?
„Црногорска омиљена химна је „Онамо, онамо“ и она се није певала, а српски народ никада није, нити може певати стихове ратног злочинца, који је у најтежим временима, под фашистичком заштитом, радио на расколу између једној народа.“
Какав је тренутан положај Срба у Црној Гори?
„Положај српског народа у Црној Гори је веома сложен и знатно тежи него што је то био случај уочи и након референдума о издвајању Црне Горе из заједничке државе. Све оно што је српски народ могао остварити у том времену, сада већ није могуће. Срби у Црној Гори су сада у много незавиднијем положају и за њих готово да не постоји перспектива планирања будућности, уколико нису спремни на промену идентитета и прихватање нове државне концепције, односно претварање српског идентитета у монтенегринство.“
На који начин се то види?
„Срба у Црној Гори нема у државним институцијама, од месне заједнице до дипломатије. Заступљеност у државним институцијама је далеко мања него што је то био случај уочи и након референдума, што значи да готово ниједан грађанин Црне Горе, који се национално изјашњава као Србин, у протеклих десет година није засновао радни однос у државним институцијама или институцијама локалне самоуправе, уколико није променио однос према националном идентитету.“
Имају ли Срби уопште могућност да нешто промене?
„У оквиру својих могућности српски народ и српске организације у веома сложеним условима раде све што је могуће да би очували свој национални идентитет и српску препознатљивост у Црној Гори. Но, и поред тога нема уочљивих резултата, па се позиција и статус српског народа из године у годину погоршавају, а Срби остају на маргинама друштвених и политичких збивања у Црној Гори. Тако ће бити и убудуће, све до оног момента када се Република Србија озбиљно укључи у заштиту својих сународника готово потпуно обесправљених у Црној Гори.“
Срамни плакати
Недавно су осванули плакати „Никада више 1918“. Међутим, цепали су их само у Котору. Страх или нешто друго?
„Креаторима наведених плаката било би много поштеније да су на њима истакли натписе „Никад више 1916, никад више срамна капитулација Црне Горе“. Та 1918. је година ослобођења и уједињења Црне Горе са Србијом и новоослобођеним српским и словенским просторима, што је поздрављено од најутицајних држава Европе и света у том времену, које је Црној Гори повратио субјективитет и обезбедило јој знатно већу територију него што ју је имала пре тога или је има данас.“
ДЕСЕТ ГОДИНА СРБИЈЕ СА ВУЧИЋЕМ: Ствари по којим ћемо памтити прву деценију СНС https://t.co/ly6o41CcQH
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 21, 2018
Спискови пуста жеља
Постоје ли тајни спискови непожељних Срба у Црној Гори?
„Мислим да не постоје и да је то само пуста жеља и машта острашћених Монтенегрина који по сваку цену желе да се допадну српским непријатељима.“
Србин инфо