Многи су поздравили долазак Трампа на власт надајући се да ће испунити предизборно обећање и побољшати односе између две земље, што ће смањити тензије на светском нивоу.
Али наде нису испуњене.
И хвала Богу што му није дозвољено да нешто уради!
Чињеница је да је дошао на власт захваљујући једном броју људи незадовољним општим стањем. У САД је крупан бизнис врло ефикасан а државни апарат корумпиран.
Али за поређење.
Мост из Сан Франциска за Оклахаму дугачак је 3,5 км а грађен је 11 година. Трошкови структуре (као и обично) порасли су двадесет пет пута од почетне базе и износили су више од 6,5 милијарди долара.
Сада погледајте Керчански мост. Дужина 19 километара,изградња почела у мају 2015. а део пута завршен је већ у 2018. години. Предвиђени трошкови Керчевог моста крећу се од 1,5 милијарди до 3 милијарде долара. Он није само пет пута дужи него и много компликованији за изградњу и експлоатацију.
И тако је све. Они су хтели да изграде бомбардера пете генерације за 150 милијарди долара а потрошили су 1 трилион. И Конгрес и Пентагон су сваки пут послушно процењивали да повећају буџет пројекта (потпуно бескорисно ако се размишља).
Русија је потрошила на свој бомбардер 6 милијарди долара. Да, можете попустити на чињеници да у руској војној индустрији један долар чини шест пута више производа него један долар у америчком војно-индустријском комплексу (толико јефтиније компоненте, плате и остали трошкови).
Али ако је и тако помножимо 6х6 и добићемо 36 милиона долара, али не трилион. Због тога, са нашим војним буџетом од 70 милијарди долара (десет пута мање од америчког), ми смо у 2014. години постигли нуклеарни паритет са Сједињеним Државама и већ смо преузели вођство, а то је после „благословених“ деведесетих, када је за новац Стејт Департмента и под њиховом контролом вршено сечење наших ракета и авиона за отпад.
Сада, је 80% наших стратешких нуклеарних снага руднарских, мобилних и подводних наоружано са ракетама нове генерације – Сармат, Воевода, Топољ, Јарс. Американци немају ништа ново.
Трамп је схватио да ће морати да загребе ове Аугеанске штале (расходе буџета) али није ни замишљао какву врсту кохезивне силе ће морати да примени да би сачувао свој новац.
У овом делу, у поређењу са САД, чак и Русијом (путеви) можда је само Европа пример ефикасног трошења свог буџета.