Иако пролази малтене испод жита, нови покушај уласка такозваног Косова у најважније међународно полицијско тело са собом носи последице – и безбедносне и политичке – које би по Србију могле бити нарочито тешке.
Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је да се УНМИК неће повући са Косова и Метохије, као и да сматра да Косово неће постати чланица Интерпола.
Говорећи о темама везаним за Косово, министар је додао да Србију чека тешка борба против америчке подршке Приштини за пријем у Интерпол.
Према Дачићевим речима, лаж је да Косово сада не сарађује са Интерполом јер није његова чланица, нагласивши да се на Косову налази мировна мисија УН која има споразум са том организацијом.Ово је жеља да се уђе у систем УН на мала врата – рекао је министар спољних послова.
Србија је перспективу могућег чланства Приштине у Интерполу схватила најозбиљније. Бројни састанци са дипломатским представницима земаља од којих очекујемо подршку на конференцији у Дубаију средином новембра само су део активности које држава предузима у покушају да сузбије налет Приштине.
О овој теми недавно су говорили и министри Дачић и Стефановић, који је француског амбасадора упознао са проблематиком пријема Косова у Интерпол – али и сам председник Вучић, који је састанак са аустријским колегом Ван дер Беленом искористио управо да апелује на уздржаност Аустрије по овом питању.
У међувремену, албанска страна, како сазнајемо, покренула је значајну дипломатску офанзиву.
Приштина је издвојила велика средства за маркетиншке активности, па се већ сада по различитим конференцијама везаним за безбедност могу приметити њихови промотивни спотови који говоре у прилог примању Косова у Интерпол. Такође, неколико плаћених текстова истакнутих правника објављено је у појединим ЕУ публикацијама. Све то показује значајну активност са њихове стране – каже наш извор упознат са тактиком Србије поводом ове ситуације.
Албанска страна, међутим, мало тога ради сама: њихови савезници, који су и до сада подржавали њихову независност, воде ову кампању логистички.
Тако снажни савезници доста поправљају њихове шансе, али верујемо да ћемо успети да се одбранимо – додаје наш извор.
А проблеми које би по Србију могло произвести чланство КиМ у Интерполу у најмању руку се могу окарактерисати као велики (види оквир). Осим безбедносних, проблема који су везани за организовани криминал и терористичко деловање, посебно незгодне могу бити и политичке последице. Осим за Србију, последице могу бити велике и за сам Интерпол, али и за међународно право, које би пријемом Приштине у ту организацију било (још једном) у битној мери обесмишљено.
Интерпол нуди огромне ресурсе властима у Приштини.
Ма колико правила функционисања најзначајније полицијске међународне организације била стриктна – ти ресурси се увек могу злоупотребити. У овако политички осетљивом тренутку у разговорима Београда и Приштине чланство у Интерполу било би још једно оружје такозваном Косову у покушају да ослаби позицију Србије.
Полицајци на потерницама
“Блиц” је већ писао о драматичним сазнањима наших обавештајних и безбедносних агенција, којима је потврђено да Приштина намерава да пријем у Интерпол одмах искористи на тај начин што ће фабриковати бројне потернице за српским полицајцима који су 1999. године радили на Косову.
Независно од тога да ли су били униформисани или су радили у администрацији, да ли су обављали мање или више ризичне операције на простору КиМ и да ли за њих уопште постоје индиције о томе да су починили кривична дела – Приштина намерава да их неселективно гони ван граница Србије.
Увид у наше полицијске истраге
Интерпол представља највећу базу података о организованим криминалним групама на свету, као и о акцијама које појединачне државе чланице предузимају саме или у сарадњи са другима у циљу њиховог откривања и гоњења.
Да ли је политичко руководство Приштине довољно зрело да им се таква сазнања дају у руке без ризика да ће их злоупотребити?
Њихов ратни, али и криминални бекграунд говори управо супротно: од председника до премијера косовска политичка елита тешко да је заслужила такво поверење.
Корак ближе УН
Мисија УН, конкретно УНМИК, до сада је одржавала контакт са Интерполом у име Косова.
На бази овог контакта су и спроведене бројне полицијске акције на овом безбедносно осетљивом подручју. Пријемом КиМ у Интерпол ова улога УНМИК-а била би обесмишљена, што би додатно подгрејало жеље Приштине да се у потпуности ослободи наџора УН и заправо принуди остале земље да јој обезбеде столицу као посматрачу или пуноправној чланици Уједињених нација.
Међународно право већ годинама губи свој смисао: проглашење независног Косова један је од показатеља његовог рапидног пропадања.
Пријем у Интерпол био би малтене исто. Интерпол, иначе, има веома јасну процедуру за пријем нових чланица у своје редове, а два основна услова су да кандидат буде члан УН – макар у својству посматрача. Такође, пријем КиМ значио би ново кршење резолуције 1244.
Mihailo Jovićević( https://www.blic.rs)