Брисел и Рим су на ратној економској нози и гледају се преко буџетског нишана. Нови италијански предлог планираних прихода и расхода за следећу годину додатно је затегао односе на релацији ЕУ – Италија, а изјава премијера Ђузепеа Контеа (на слици), да ће његова земља остати у еврозони, само је потврда минимума заједничких интереса. Све остало их практично раздваја.
Највећа казна за популисте је да дођу на власт, јер тек тако осећају сву тешкоћу да испуне дата обећања – кажу у Бриселу.
Народу који је одбио диктат ЕУ нико неће да наређује како ће да троши сопствени новац – одговарају из Рима.
У овој упрошћеној логици налазе се основе актуелног спора.
Забринути због планираног високог дефицита од 2,4 одсто у предлогу новог италијанског буџета, у односу на само 0,8, колико је за 2019. предвиђала претходна власт, административци у Бриселу су дали рок италијанским властима да до понедељка у подне објасне свој поступак и направе ревизију.
Брисел се противи претераном италијанском дефициту, јер сматра да би то могло да угрози целу еврозону. Тим пре, што предвиђених 1,5 одсто италијанског привредног раста у ЕУ сматрају веома оптимистичким.
А тек треба да се види шта ће се догодити када и ако ступи на снагу обећање о минималном приходу од 780 евра.
Ниво италијанског дефицита од 2,4 одсто није толико опасан као астрономски грчки од 15,5 одсто у најжешћем периоду кризе, али се у ЕУ пре свега брину за висину италијанског дуга од 2.300 милијарди евра и задуженост од преко 130 одсто БДП-а, у тренутку док у државну касу не улази довољно новца.
Брисел би данас требало да саопшти своју одлуку на предлог буџета у Риму.
Аутор: Г. Чворовић
(http://www.novosti.rs)