Дојче веле: Двобој Рима и Брисела је почео

Европска комисија је први пут у потпуности одбила комплетан буџет неке своје чланице и сад је јасно да она са Римом више неће само да преговара, пише данас Дојче веле. Ради се о томе да се покаже ко је ту газда, оцењује аналитичар Дојче велеа Бернд Ригерт.

„Популистичка влада у Италији је дословно бацила рукавицу у лице Европској комисији. Изазвала ју је на двобој с њеним неприхватљивим буџетом. Комисија је прихватила тај изазов и – сада почиње фискална и политичка макљажа. Свађа о буџету претвара се у огорчену борбу за моћ између Брисела и Рима. Изненађује то што се Европска комисија одлучила за тврд став и по први пут у историји заједничке валуте потпуно одбила нечији предлог буџета. Није имала другог избора, сматра надлежни комесар Валдис Домбровскис, јер су се популистички покрет Пет звездица и десничарска Лига скоро тријумфално хвалили да њихов буџет, којим се још више улази у дугове, свесно и с пуном намером крши правила Европске уније“, каже Ригерт.

У тескту се напомиње да постоји велики ризик да ће влада у Риму – која ионако само пази на то како ће шта да утиче на домаћу, италијанску публику – кренути у потпуну блокаду и престати да било шта слуша.

„Неће се дуго чекати на псовке на “бирократе у Бриселу“ које су заправо криве за све. Италијански министар финансија сад има три седмице времена да представи нови предлог државног буџета, без нових дугова. Ако то не успе – а требало би рачунати с тим да ће се то догодити – онда Европска комисија, у договору са другим земљама еврозоне, мора да постави строге захтеве и да на крају поведе против Италије поступак због њеног државног дефицита“.

Према речима Ригерта, све то ће само ићи на руку популистима у Риму који, без обзира на било какве чињенице, оптужују ЕУ да је она наводно крива за осиромашење Италије.

„А тек тада се нико више неће бавити фискалним проблемима те земље, њеним огромним дуговима и структурним слабостима. Сада се иде на све или ништа, сада се ради о томе да се покаже ко је газда. Европска комисија поручује влади Италије да не може увек да важи само “Италија на првом месту“, како су то они обећавали у предизборној кампањи, већ да њен буџет и дугови имају европске димензије. Италијани – и то не само популисти и десничарске свађалице – жале се пак на двоструке стандарде Европске уније: на крају крајева, годинама су и Немачка и Француска, а и друге земље, кршиле прописе о државном буџету“, додао је он.

 Photographer: Victor Sokolowicz/Bloomberg

Ригерт каже да то додуше јесте тачно, али поступци против тих земаља су у међувремену обустављени, јер се оне држе прописа и могу да се похвале битно бољим стањем у својим благајнама од Италије, у чијим банкама је много тога трулог.

„Упркос томе, тешко се отети утиску да би европски чувари финансија можда били блажи према влади у Риму да тамо седе демохришћани или социјалдемократе. Комисија жели да покаже популистима и десничарима у Риму ко је тај ко може да лупи шаком о сто. С друге стране, влада Италије може да се свети Европској унији на многим другим подручјима: да блокира одлуке, да гуши расправе – било да је реч о мигрантима, санкцијама против Русије, Брегзиту или буџету ЕУ након 2021“, оцењује се у тексту.

Како наводи Риигерт, сигурно је да су, „са оваквом владом финансијских и политичких камиказа“, окончане све расправе о реформи еврозоне, о банкарској унији или о заједничким гаранцијама за штедне улоге.

„Уместо тога – стагнација. Уочи избора за Европски парламент у мају 2019, Европска унија с таквом Италијом пружа невеселу слику. Сада много тога зависи од реакције инвеститора на међународном тржишту новца: да ли ће они да казне Италију и престану да купују њене државне обвезнице?“ пита Ригерт.

Шеф европског спасилачког фонда Клаус Реглинг, упозорава да не би требало ширити панику: италијанске финансије су заправо солидније него што се чини.

„Он не види опасност од “заразе“ на друге земље еврозоне, односно – он то још не види.

Европска комисија требало би да, након ове грмљавине из Рима, уради оно што најбоље уме: да преговара и дође до некаквог компромиса. Велико је питање само да ли су популисти из Италије уопште спремни да прихвате такву понуду“, закључио је Ригерт.

https://www.blic.rs