Кометаришући представљање ратног дневника генерал-пуковника Небојше Павковића на овогодишњем Сајму књига у оквиру е- редитељ Емир Кустурица је изјавио да је важно да се ратни дневници генерала Павковића објаве.
Мислим да је више него важно да се ратни дневници генерала Павковића објаве и да са документима који су из прве руке процењујемо прошлост и идеју о томе шта нам је историја. У сваком погледу постоји потреба, а најизраженија потреба је ова коју спомињем, да у те документе и ту тјешњеност, из које правимо историјске процене, добијемо један документ из прве руке, не може бити бољи – поручио је Кустурица.
На Сајму књига у Београду на штанду Министарства одбране и Војске Србије представљен је ратни дневник генерал-пуковника Небојше Павковића, команданта Треће армије Војске Југославије, током НАТО агресије 1999. године.
Четири тома дневника под називом „Трећа армија седамдесет осам дана у загрљају „Милосрдног анђела“ део су едиције „Ратник“ од седам књига, које доносе сећања учесника ратних догађања на Косову и Метохији 1999. године.
Војно здравство на Сајму књига
На изложбеном простору Министарства одбране и Војске Србије на Сајму књига данас је свој рад представила Управа за војно здравство. Проф. др Мирослав Вукосављевић, заступник начелника Војномедицинске академије, представио је рад Управе, организацију здравствених установа и могућности лечења и истакао да војно здравство редовно ради на великом броју стручних публикација.
О раду Војне болнице у Нишу говорио је њен први човек пуковник Јовица Станојковић, а затим је др Вељко Милић изнео занимљива запажања о искуствима лекара и медицинских техничара у мировним операцијама, када су пушкарања између зараћених група стална, а појаве заразних болести попут денга грознице, маларије, еболе, али и паразита који десеткују децу у државама домаћинима, редовне.
Пуковник Ненад Ратковић, начелник групе клиника Војномедицинске академије, представио је рад ове највише војне здравствене установе. Једна од тема било је и регулисање права војних и цивилних осигураника.
Клопка за гелере
Међу новим насловима Медија центра „Одбрана“ које представља ове године на Сајму књига, налази се и „Клопка за гелере“, књига о патенту који је спасао многе животе, а рањенима у ратним дејствима омогућио да лакше преброде ране и наставе даље.
Наиме, клопка за гелере је својеврстан проналазак – магнетна трака која помаже да се на неинвазиван и неоперативан начин одстране гелери, меци и све друго што након рањавања може остати у телу, угрожавати живот рањеника, или га озбиљно ограничавати, уз лакше зарастање и обнову ткива.
Проналазач је и аутор данас представљене књиге, примаријус др Душанка Мандић, лекар са вишедеценијским искуством, која заступа нове приступе лечењу озбиљно повређених.
„Књига је плод 25-годишњег рада на умањењу тегоба људи чија су тела претрпела велика разарања. Мотив за сам проналазак био је велики број рањених током рата деведесетих година, санкције и недостатак лекова и оперативних средстава са којим су се суочиле све наше болнице“, објаснила је др Душанска Мандић.
Та закривљена магнетна трака данас се користи у више од 50 земаља света, уведена је одавно у регистар званичних медицинских средстава, а како је нагласио пуковник Срђан Старчевић са Војномедицинске академије, значајна је и за лечења цивилних повреда и од 2007. године користи се и за мирнодопске повреде.
Историја сестринства у Србији
Када је 1972. године тадашњу Југославију погодила епидемија вариоле вере, хероји савлађивања тог страхотног атака на животе људи и здравство биле су и медицинске сестре. Две су умрле. Но, након што је за 72 дана епидемија савладана, једини који су били награђени за овај подвиг били су лекари. И то је најчешћи случај у историји лечења – ловорике иду увек неким другима, док они који раде најтежи део посла у неговању болесника, остају незабележени.
Ту неправду према професији болничара исправља Станојка Копривица Ковачевић, медицинска сестра и писац, чија је књига „Историја сестринства у Србији“, плод суиздаваштва „Одбране“ и издавачке куће „Лицеј“, представљена је на штанду.
„О коликом је забораву реч, сведочи и податак да готово и да нема докумената о првој школи за медицинске сестре, Школи за нудиље. А све оне рањене, гладне и оболеле који су прешли Албанију, учествовали у другим ратовима, неговали су пре свега болничари, носили на рукама, набављали храну у немогућим условима.“
О књизи која се бави историјатом неге болесника од Хиландарског правила о збрињавању болесних, преко прописа кнеза Михаила Обреновића, до краја Другог светског рата, говорила је и Јелена Ковачевић, лектор. „Ово је историја друштва са маргине, јер се бави најчешће невидљивом струком, и историја жена из до сада необрађиваног угла.“
Мемоари генерала Љубомира Милића, команданта Моравске дивизије
Историографија не може без валидних извора и сведока, а откривање нових докумената који бацају поглед на догађаје из прошлости, увек је драгоцено. То је случај и са данас промовисаним мемоарима генерала Љубомира Милића „Моравска дивизија 2. позива“, приређивача др Александра Животића, професора на Филозофском факултету у Београду.
Ово обимно мемоарско дело проистекло из личног дневника генерала Милића, додатно осветљава догађаје у прве две године Великог рата, али и, како је рекла професор Мира Радојевић, о целој армији разочараних ратника после рата. „Дуго запостављан јер је био ађутант краља Александра Обреновића, Милић је враћен из пензије уочи рата и добио је командовање Моравском дивизијом 2. позива. И он и Моравци су се показали најбоље тамо где је било најтеже – код Пусте реке и Лесковца, када су одбијајући бугарски напад спречили да главнина српске војске буде опкољена и поражена.“
Др Александар Животић, који је открио овај рукопис у фонду Војног архива и припремио га за штампу, подсетио је на још неке мотиве генерала Милића да напише ово дело. „Овај одлични командант који је често кршио утврђене шаблоне кад је то имало смисла, то је и плаћао. Желео је да дело јунака којима је командовао буде упамћено и учвршћено у времену када су одликовања и унапређења почели да добијају и они који рат нису баш омирисали, али и да оно послужи развоју домаће ратне вештине. Наиме, након Великог рата у војсци је преовладало искуство савезника на Западном фронту, а домаћа ратна мисао и знање су потиснути. Цена тога видела се већ 1941. године“, рекао је др Животић.
Трибина о последицама дејства осиромашеног уранијума
На територију СР Југославије током 1999. године извршено је 112 напада муницијом са осиромашеним уранијумом: 98 на Космету, 2 у Црној Гори, и 12 на југу централне Србије. Први напади са овом врстом муниције извршени су на Призрен између 28. и 30. марта, а највише напада било је последњих десетак дана агресије.
Ови подаци о питању које већ годинама мучи целу Србију, представљени су јавности данас на трибини о дејствима осиромашеног уранијума.
Учесници трибине били су генерал у пензији Слободан Петковић, проф. др Бранка Ђуровић и др Мирјана Анђелковић Лукић.
Од учесника трибине могло се сазнати и да је агенција Уједињених нација УНЕП крајем 1999. године урадила испитавања терена и закључила да нема контаминације, али да су касније ове налазе оспорили бројни експерти. Тема која већ годинама заокупља пажњу српске јавнопсти, последњих месеци избила је у први план интересовања, а Медија центар „Одбрана“ овом трибином придружује се напорима да се то питање расветли. Модератор трибине била је Мира Шведић, уредник магазина „Одбрана“.
Војно здравство и филм
Последња два дана и филмске пројекције ВФЦ „Застава филм“ на штанду биле су посвећене здравству. Најпре је у уторак приказан одличан документарни филм Владимира Вјештића, новинара „Одбране“, о српским мировњацима у Централноафричкој републици. А данас је публика могла видети још једно сведочанство о богатом историјату нашег војног здравства, документарни филм о Војној болници у Нишу.