Осмочлани тим Праве Црне Горе предвођен председником Марком Милачићем испео се јуче на врх Румије како би послали поруку свима онима који ових дана бацају дрвље и камење на цркву Свете Тројице која се тамо, на 1595 метара надморске висине, налази.
Обраћање председника Праве Марка Милачића преносимо у целости:
“Поздрав људи, налазимо се на Румији, изнад Бара. Повод нашег боравка овђе јесте ова мала православна светиња, Црква Свете Тројице око које се ових дана ломе копља у Црној Гори.
То заправо говори да је ова Црква много већа него што се то голим оком види. Од када су је Турци, у шеснаестом вијеку порушили, деценијама, па и вјековима, наши ходочасници сваке године износе камење, као и ми данас, на врх Румије, са само једним циљем: да се једног дана од њега и поново изгради ова светиња. То вријеме је дошло и ова мала лимена Црква се облаже њиме.
То је, како видимо, изазвало пријетеће поруке власти и данас актуелног премијера Душка Марковића, али и појединих представника мањинских народа који су ишли толико далеко да су поставили чак и ултиматуме, да ће срушити Цркву, да ће је уклонити и да ове цркве овђе више неће бити.
Желим са овог светог мјеста да поручим појединим представницима мањинских народа, прије свега власти, али и свима који ових дана бацају дрвље и камење на ову цркву, да не потпирују вјерску мржњу и да, поред тога што је Црна Гора већински православна земља, не урушавају мулти-конфесионални склад који данас имамо у Црној Гори и на који смо поносни.
Желим да изразим у своје име и у име Праве Црне Горе осјећање радости због чињенице да је Црква на Румији, угријана каменом, сија у новом сјају, али и да поручим да би управо, водећи се њеним примјером, требали да вратимо и порушену Цркву, капелу на Ловћену, на шта нас је, још за живота, обавезао велики Владика, Петар Други Петровић Његош.
Уколико власт то не буде урадила, уколико не жели да се испуни Његошев аманет, онда би то, баш као и у случају ове Цркве на Румији, требао да уради народ.
И на самом крају желим да поручим да се нико не усуди да такне ову светињу и ову цркву на Румији. Да пожелим и да кажем да је овђе, у скромно име и у име Праве Црне Горе, а сасвим сигурно и у име већинске Црне Горе, да је овђе свако добродошао, било које вјере или нације био, али да не смијемо, као озбиљно друштво, да дозволимо да рушимо своје светиње, као капелу на Ловћену и, не дај Боже, сада ову црквицу на Румији.
Дакле да се нико не усуди да је такне јер ово је наша светиња, а ово је Црна Гора.
Велики поздрав са Румије. Живјели!”