Може ли човек у изузетно тешком времену да буде то – човек? Може, Дијана Будисављевић и њен тим су то доказали кад је било најтеже, спасавајући хиљаде српске деце од сигурне смрти у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата.
Њихов антипод је високи прелат који је, већ самим тиме што је био духовник, требало да у том времену другачије поступа, а није – загребачки надбискуп Алојзије Степинац.
Дијана Будисављевић је познавала Степинца, више пута га је молила за помоћ, изговарао се на недостатак утицаја, моћи.
О односу ове две историјске личности, вансеријском хуманизму с једне и моралном паду с друге стране, било је речи на штанду поводом изласка из штампе књиге академика Љубодрага Димића и др Николе Жутића „Алојзије Степинац, Држава, црква, надбискуп, 1934-1941.“ у издању „Филипа Вишњића“.
Владика славонски Јован Ћулибрк, појаснио је у чему је значај издања и теме разговора.
„Кад смо кренули са радом у Комисији за сазнавање и оцену личности Степинца, непријатно смо се изненадили сазнањем да готово да нема наших посебних научних радова на ову тему. Већ деценијама се преписују „;Магнум Кримен“ Виктора Новака и зборник докумената о злочинима дела Римокатоличког клера у НДХ.
Деловање Алојзија Степинца се не може одвојити од деловања Ватикана у целини у то доба, а посебно папе Пија XII.
Пример Пољске и ћутања на огромно страдање Пољака показује да је Ватикан имао неке стратешке циљеве и није бринуо много ни о страдању католика.
У Јасеновцу је, на пример, побијен у потпуности клер старе католичке цркве, који су одбили да признају папину непогрешивост“, рекао је владика Јован.
Драган Јовановић, уредник овог издања, подсетио је да за борбу против зла прво морамо знати његове корене.
„Ништа, а поготову не систематско, програмирано зло, не настаје само од себе. То је срж ове књиге – односи Степинца са Католичком акцијом која је годинама радила на духовном одвајању Хрвата од Југославије.“
Слађана Зарић ауторка документарног филма и изложбе о Дијани Будисављевић (фото: Лола Ђорђевић)
Слађана Зарић, уредник документарних филмова у Радиотелевизије Србије и ауторка документарног филма и изложбе о Дијани Будисављевић подвукла је управо разлику између хероине отпора страхотама и духовника који се руководио врло недуховним разлозима.
„Дијана Будисављевић је доказала да се може бити човек у времену зла и зато стоји поређење ње и Степинца који није урадио ништа.“
Модератор овог разговора с поводом био је Мирослав Тохољ, начелник Одељења за издавачку делатност Медија центра „Одбрана“