На штанду Министарства одбране и Војске Србије на Сајму књигa данас је представљена књига „Битка за Паштрик – сећања учесника 1999 “, седми део едиције „Ратник“,у којем су сабрана сећања учесника борби за Паштрик током агресије НАТО-а 1999. године, на првој линији одбране пред покушајима копнене инвазије непријатеља на Косово и Метохију, на граници Албаније и СР Југославије.
У књизи су потресне приче о данима када је камен Паштрика горео, али су хероји одбране остајали на својим положајима, не дајући ни педаљ своје отаџбине.
На промоцији о књизи су говорили командант 549. моторизоване бригаде генерал-мајор у пензији Божидар Делић и командант истуреног командног места које је формирано одмах по отпочињању операције „Стрела“ бригадни генерал у пензији Стојан Коњиковац.
Генерал Делић истакао је да се 549. механизована бригада није случајно обрела у Призрену, као што ни сам почетак НАТО агресије није био изненађење.
Нисмо доживели никада ни стратегијско, ни оперативно, ни тактичко изненађење, јер велики и моћни обично раде по шаблону, па смо могли да предвидимо њихове поступке, рекао је он истичући да је та бригада још у фебруару раселила сва материјална и техничка средства, не остављајући за собом ниједан метак. Јединица је у рату бројала око 14 хиљада људи – истакао је генерал Делић додајући да је његов главни захтев старешинама био да се војник чува,а да старешина мора ићи први.
Када је дошла 1999. година и пале прве бомбе, за две недеље бригада је разрешила све проблеме у позадини и разбила шиптарско-терористичке једнице, па је цела 549. механизована бригада изашла на државну границу.
Главни напад је отпочео на Горожупском правцу. У првом нападу у четири ешелона један за другим, кретале су се терористичке снаге. У том моменту на том правцу било је око 450 наших људи, рекао је Делић и додао да су они примили први удар док нису пристигла појачања.
Свака јединица дала је из својих сасатава пешадијске чете које су до вечери стављене на располагање потпуковнику Коњиковцу и свака је добила свој километар на Паштрику, уз наређење да одсудно бране прву линију, рекао је Делић. Он је посебно нагласио да је санитетско збрињавање било добро организовано и да су у Призрену формиране четири хируршке сале.
Имајући на уму све што се тих дана дешавало, даноноћно бомбардовање НАТО авијације, нападе терористичких снага и артиљеријска дејства са територије Албаније, чудо је како су војници и официри успели све то да издрже.
Друге јединице упућиване су на Паштрик, али нису могле да издрже те изузетно тешке услове. Када сам известио претпостављене, рекао сам, ово могу да издрже, ипак само моји моји борци из 549. бригаде, закључио је генерал Делић.
Говорећи о књизи, генерал Стојан Коњиковац је истакао да она садржи сведочења бораца и да чува од заборава догађаје на Паштрику. Такође, она на „најбољи начин опомиње наш народ на оно што јесте и што треба да буде“.
У рату је 549. моторизована бригада са ојачањима бројала око 14.000 бораца. Налазила се у првом ешелону Приштинског корпуса, те је имала улогу главних снага одбране Косова и Метохије из правца Албаније. Након повлачења ОЕБС-а и хуманитарних организација, знали смо да ускоро следи напад, који смо дочекали потпуно спремни, рекао је генерал Коњиковац.
Непријатељска операција „Стрела“ на Паштрику трајала је од 26. маја до 14. јуна.
Циљ операције био је да се разбију наше снаге на граници и да непријатељ изврши копнену инвазију на територију Косова и Метохије. Када је напад почео ниједан дан није био без борби и дејстава непријатељске авијације и артиљерије. Најтежи дан био је 31. мај када су употребили све снаге да остваре свој циљ, али су наши војници истрајали и остали на својим положајима. Непријатељ је увео и стратегијску авијацију – авиони Б-1 и Б-52 који су током операције 24 пута гађали положаје 549. моторизоване бригаде. Али померања положаја јединица није било, истакао је генерал Коњиковац.
У операцији „Стрела“ бригада је имала 25 погинулих и 126 рањених, а непријатељ далеко више. У зони одбране бригаде укупно је погинуло 87 бораца, а 300 је рањено.
Бригада је наставила с успешним држањем линије одбране све до потписивања Војнотехничког споразума у Куманову, 9. јуна 1999. године и прва је одликована орденом „Народног хероја“.
Генерал Коњиковац истакао је да припадници 549. механизоване бригаде нису обрукали претке и да потомци могу бити поносни на њих.
На штанду Министарсва одбране и Војске Србије 27. октобра у 16 часова биће одржана промоција још једног дела из едиције „Ратник“ – „Приштински корпус – сећања учесника 1999“.
О књизи ће говорити генерал-пуковник у пензији Владимир Лазаревић, генерал-потпуковник у пензији Младен Ћирковић, рецензент др Миле Бјелајац и приређивач Драгана Марковић.