Отварање тајних војних архива старијих од 50 година потврдило је оно што је било јавна тајна – да је Франков режим имао разгранату шпијунску мрежу, како у земљи, тако и у иностранству, да су многи људи били праћени и прислушкивани и да су надлежне цивилне и војне службе биле сасвим у функцији режима.
То је основни утисак после отварања 1.022 кутије са тајним документима, смештеним у Генералном војном архиву у Авили. Маргарита Роблес, министарка одбране, одобрила је отварање кутија у којима је на хиљаде докумената са којих је сада скинута етикета „тајна“.
Још увек постоје бројне рестрикције, али новинари мадридског дневника „Паис“ добили су дозволе да зароне у море докумената.
Оно што је до сада објављено обухвата, углавном, период од краја Другог светског рата до 1968. године. Потврђено је прислушкивање интелектуалаца, „сумњивих елемената“, „црвених емиграната“ и посебно студената који су 1968. постали главна опасност режиму.
Прислушкивани интелектуалци означени су као „прокомунисти и социјалисти“.
Из 1959. године је документ који сведочи о папи Јовану 13. који „не гледа са симпатијама на актуелни режим у Шпанији“. Сазнаје се и о специјалној јединици која је имала задатак да омета емитовање програма „Независног радија Шпаније“ чије је седиште било у Букурешту. Разграната мрежа шпијуна у Француској „бринула“ је свакодневно о 98.000 избеглица који су после Грађанског рата уточиште нашли у суседној земљи.
Осим о интерним питањима, део докумената односи се на спољнополитичке активности. Из 1947. је документ о намери Вашингтона да уместо дотадашње изолације Шпанију претвори у савезника, наравно не баш из чисто алтруистичких разлога.
Франко је још 1948. дозволио америчким официрима и војницима распоређеним у Европи улазак у Шпанију без пасоша.
Америчка влада је 1951. затражила пет шпанских лука за своје бродове, свакако не само трговачке. После две године преговора 1953. Американцима је дозвољен улазак у три ваздушне базе и једну луку.
Без потврде је документ из јануара 1956. у коме се наводи да је Шпанија дала сагласност САД за депозит нуклеарних бомби у Сан Паблу (Севиља).
Франков режим је био опседнут масонима, о којима је 1971. сачињен досије, са списком свих чланова.
Отварање докумената открива и постојање организације која је помагала нацистима да се склоне, посебно у Јужну Америку. Као главни човек, са седиштем у Риму, означен је извесни Вили Фриједе, бивши официр немачке војске.
Ту су и бројни документи о ЕТА и забринутост режима због подршке коју црква у Баскији даје терористичкој организацији, као и сумња да иза првих акција ЕТА – слања експлозивних пакета – стоји „руски рукопис“.
ПЛАШИО СЕ ВЕТА У НАТО
Из докумената се сазнаје да је Франко још половином педесетих година хтео да Шпанију уведе у НАТО. Није, међутим, тражио формални пријем – због страха од вета неких чланица.
аутор: Влада Станковић