Поводом најаве црногорског премијера Душка Марковића да ће црква Свете Тројице на Румији бити уклоњена, реаговао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Он је председнику Владе упутио отворено писмо у којем тражи од Владе и ресорног министарства да се одобри градња овог храма и његово облагање каменом вековних поклоника, уз поштовање њиховог завештања.
Митрополит је хронолошки набројао догађаје који су пратили изградњу и уништење цркве коју су Турци запалили у 16. веку, па до њене обнове данас и нових напада који јој прете. Он изражава чуђење над онима који обнављање храма на Румији проглашавају „девастацијом културног блага Црне Горе“.
Ни мањег објекта, ни веће приче у Црној Гори – упозорава владика, наглашавајући да је на простору око Румије подигнуто у исто време на десетине џамија, можда и без дозволе, као и других објеката, а само је обновљена мала црква постала малтене међународно питање.
Митрополит наглашава да је оно што је важно наведено у записнику о инспекцијском прегледу од 23. октобра ове године, да „за предметну локацију врх планине Румије нема важећег планског документа“. Очевидно је, дакле, „да су разлози за толику халабуку око ове црквице много сложенији од питања недобијене формалне дозволе за њену градњу“.
Да би то питање могло бити схваћемо и решено на прави начин неопходно је извршити, макар укратко, историјски увид у збивања из прошлости, указује митрополит Амфилохије, наводећи да је Црква Свете Тројице на врху Румије подигнута у време Светог Јована Владимира у 10. веку, или почетком 11. века, а срушена 1571, у време турске окупације ових простора.
Храм на Румији, подсећа владика, подигнут је за добро свих и свенародно је културно благо. Ограђује се мукотрпно, каменом у ту сврху сакупљаним од народа.
Оно што би сваки разуман човек очекивао није његово рушење, него подстицај за градњу пута до врха Румије, значајног како за поклонике, тако и за све бројније туристе… Рушење храма је равно злочину.
ВРЕМЕНА РУШИТЕЉА
Румија јесте и албанска планина, али Албанаца Скендер-бега, који је по Његошу „срца Обилића“, али не и оних Енвера Хоџе и Турака рушитеља хришћанских светиња, наводи у писму митрополит Амфилохије, и наглашава:
За време Мусолинија и окупације јесте припадала „великој Албанији“, али се надамо да је време фашизма на Балкану завршено, као и време рушитеља цркава.
аутор: В. КАДИЋ