„Забрана уласка добитнику Његошеве награде у Његошеву земљу, шамар и Његошу и Црној Гори“

Забрана уласка у Црну Гору академику Матији Бећковићу, историчарима Чедомиру Антићу и Александру Раковићу, као и професору Правног факултета у Приштини Дејану Мировићу осим што је чин достојан фашистичких режима, јесте уједно одраз огромне и очајничке немоћи и слабости црногорске власти.

Матија Бећковић (Фото: Лола Ђорђевић)

Председник Црне Горе Мило Ђукановић, као шеф режима, овим чином направио је пуни историјски, политички, али и људски салто јер је од човека који је лично уручио Његошеву награду књижевнику Матији Бећковићу 1997. године, постао човек који му данас, преко својих послушника, уручује забрану уласка у Његошеву земљу, у којој је награђен Његошевом наградом пре две деценије.

Овим чином Ђукановић – али и, шире гледано, стање свести црногорске власти, које он пресонификује – приређују освету неписмених.

Ово је, осим што је опасно по Црну Гору, њену репутацију и добре односе са нама најближом Србијом, уједно и демонстрација духа паланке, по коме се против речи треба борити забранама, у инквизиторском духу, у ком су се на трговима спаљивале књиге.

Питам, стога, црногорски режим: Да ли планирају да, као следећи корак одмазде, на тргу у Подгорици спале Бећковићеве књиге? Да ли планирају да искључе могућност читања Бећковићевих дела и изјава путем интернета, пошто данас речи, за разлику од прошлих времена, са лакоћом прелазе границе? Да ли ће вас ова забрана уласка спасити прљаве прошлости и гриже савести коју, очигледно имате?

Да ли ће вас – Ђукановићу и Нухоџићу – забрана уласка једног од највећих српских књижевника у вашу и нашу земљу, растеретити спознаје о вашим српским коренима и коренима ваше, сада је очигледно, неписмености и нецивилизованости?

Неће, не постоји нити један начин, а то је показала историја цијеле цивилизације, да се моћници одбране од речи.

Коначно, у име Праве Црне Горе, али и у своје лично име, жалим да поручим српским интелектуалцима којима је забрањен улазак у Црну Гору, а пре свега академику Матији Бећковићу, да су увек добродошли у праву и исконску Црну Гору, а да, очигледно, нису добродошли у Ђукановићев лажни и фалсификовани Монтенегро.

Марко Милачић, председник Праве Црне Горе