Свечаном академијом у Београду поводом 100 година од ослобођења Београда у Првом светском у рату, којој је присуствовао и председник Србије Александар Вучић, завршила се манифестације „Дани слободе“
Председник Алесксандар Вучић изјавио је да Србија нема важнију потребу од мира и добросуседских односа, али да „моли друге да то не разумеју као слабост“, зато што је Србија знала како се оружјем брани слобода и током Првог светског рата, што ће поново „сазнати други угрози ли је неко“.
Он је на свечаној академији поводом 100 година од завршетка Првог светског рата у Центру „Сава“ подесетио да је на данашњи дан 1918, окончана трогодишња окупација Србије, када је српска војска за само 46 дана прешла 500 километара од Солунског фронта до Београда, у ком је затекла „све симболе идентитата Србије гранатиране или запаљене“.
„Доћи до Београда значило је доћи до слободе, вратити се слободи. Према подацима Конференције мира 1919. године, Србија је изгубила 28 одсто целокупног становништва, казао је Вучић.
Он је оценио да је због своје жртве, Србија стекла велике пријатеље и савезнике широм света попут Арчибалда Рајса, грчког политичара Елефтериоса Вензилеоса, који је упркос противљењу свог краља омогућио да се војска Србије евакуише на Крф, или тадашњег председника САД Вудроуа Вилсона, који је пре ослобођења Београда за Њујорк Тајмс дао интервју под насловом „Славимо Косово као дан части“.
„Данас, 100 година након велике и предивне победе, патње и страдања, стоји усправна и поносна Србија. Суочени смо са недаћама, али се руководимо својом борбом да Србија остане слободнау и војно неутрална“, рекао је Вучић.
Он је додао и да нико за собом није „оставио толики дуг као та војска сељака, оних који су код куће оставили плугове и косе, и који су отишли у историју“, а да је Србија данас доказ „да ли је све то вредело“.
„Сада је наш ред да покажемо да (та жртва) јесте вредела. Све остало би обемислило наш рад, све остало би било скрнављење успомена на њих. Србија напокон упознаје своје мане и своје врлине, увећавамо своје благостање, уважавајући друге и поштујући себе. Београд ћемо учинити лепшим и богатијим, као и осталу Србију“, рекао је Вучић.
Свечаном академијом у Београду поводом 100 година од ослобођења Београда у Првом светском у рату завршава се манифестације „Дани слободе“.
Та манифестација је обухватила низ догађаја којима је ове године, осим ослобођења Београда у Првом светском, обележено и 74 године од ослобођења главног града у Другом светском рату.
Академији у великој дворани Центра „Сава“ присуствују и председница Народне скупштине Србије Маја Гојковић, министри у Влади Србије Зорана Михајловић, Синиша Мали, Нела Кубуровић, Бранко Ружић, Небојша Стефановић, Александар Вулин, Александар Антић, Зоран Ђорђевић, градоначелник Београда Зоран Радојичић, председник Покрајинске владе Игор Мировић, гувернерка НБС Јоргованка Табаковић, председник Републике Српске Милорад Додик, премијерка РС Жељка Цвијановић, као и представници војске, цркава, јавног и културног живота.
Свечана академија је почела интонирањем државне химне и кратким филмом о дешавањима у Србији за време Великог рата.
Након обраћања председника Вучића, уследиће премијера филма „Заспанка за војника“.
Данас је у школама први час био посвећен овој теми, а на Новом гробљу на Спомен-кострурници бранилаца Београда одржан је помен и положено цвеће, док је на платоу испред Скупштне града приређен сценско-музички спектакл „Београдске сене“.
Венце су на Француском војном гробљу и на Спомен костурници браниоцима Београда на Новом гробљу положили, градоначелник Београда Зоран Радојичић, изасланик председника Републике Никола Селаковић, државни секретар Министарства француске војске Женејев Даријесек, дипломатски представници, страни изасланици, градоначелник Крфа, представници МО и Војске Србије и многобројнаудружења.
Београд је током Првог светског рата претрпео велика разарања. Од офанзивних дејстава град је страдао у раздобљу од почетка рата до октобра 1915. године, када је освојен у заједничком нападу немачке и аустроугарске војске.
Само у једном дану на град је испаљено око 30.000 граната.
Живот становника Београда за време окупације био је веома тежак, а највећи број људи није имао никаквих средстава за живот, а сам град је био изложен пљачки.
По завршеним операцијама око Београда и северним деловима Србије 1915. године, наступило је интернирање и одвођење српског живља у концентрационе логоре у унутрашњост Аустроугарске. На Калемегдану и Топчидеру налазили су се логори интернираца и ратних заробљеника.
Београђани нису смели да се удаљавају из града без посебне дозволе.
Најчешћи видови отпора становништва били су саботаже, одбијање рада на принудним пословима, ширење вести о скором ослобођењу, бекства из логора…
Након пробоја Солунског фронта, средином септембра 1918, створени су сви услови да српска војска, уз помоћ савезника, предузме офанзиву за ослобођење земље и престонице
Претходница Прве српске армије стигла је до Београда крајем октобра. Непријатељ није имао намеру да брани град, тако да су се у њему налазиле само малобројне немачке трупе које су се спремале за повлачење.
Пре коначног повлачења, немачки војници су опљачкали све радње од Славије до Теразија, прекинули снабдевање водом и струјом и дигли у ваздух железнички мост на Сави.
Престоница је коначно ослобођена 1. новембра 1918. године. После тачно два месеца и 800 километара пређеног пута, тог дана у преподневним часовима српске јединице под командом војводе Петар Бојовића ушле у град.
Иако је Београд пружао слику разореног и опљачканог града, становници су са великом радошћу дочекали слободу.