Старим, такозваним „народним странкама“ измичу бирачи у читавој Европи, пише Дојче веле и додаје да од тога профитирају пре свега десничарски популисти.
Како се наводи, начин политичког деловања умерених странака све више је у дефанзиви и то у целој Европи – италијански демохришћани, који су деценијама давали премијера, практично више не постоје, француски социјалисти и холандске социјалдемократе, који су дуго времена имали одлучујућу реч у својим земљама, на последњим изборима су готово збрисани са сцене, а чак је и дуго времена неприкосновена немачка канцеларка током изборне кампање у Хесену упозоравала да би њен ЦДУ „могао да изгуби ранг народне странке“.
Политиколог Флоријан Хертлеб сматра да је разлог те појаве што су странке „огледало друштвеног развоја“, као и да и друге институције губе на угледу.
Како је рекао социјалдемократе нису једине које су занемариле своју главну клијентелу и пре свега у Немачкој су је учиниле несигурном „кроз масовни долазак избеглица“.
Волфганг Меркел оцењује да грађани хоће нешто прецизније и то добијају од нових странака, а још један разлог за ту појаву је и што су се све европске народне странке помериле ка центру и тако „ослободиле политички простор“.
Старе народне странке различито се носе с тим изазовима.
Млади аустријски канцелар Себастијан Курц, стару аустријску народну странку је преименовао и прилагодио себи: „Листа Себастијан Курц – Нова народна странка (ОВП)“ – под тим именом странка је наступила на парламентарним изборима 2017. године и остварила добар резултат, а промену на врху пратило је снажно померање удесно јер се Курц није устручавао ни да уђе у коалицију с десничарско популистичком Слободарском партијом Аустрије.
Другачију стратегију од аустријског канцелара изабрао је француски председник Емануел Макрон, који је уместо да освоји већ постојеће странку, наизглед ни из чега основао „покрет“ и за сарадњу придобио многе људе који нису политичари.
Како наводи Дојче веле, то је у почетку деловало свеже, али је у међувремену изгубио „добар део сјаја“.
На питање да ли у Европи постоји права народна странка, политиколог Меркел оцењује да је то странка Фидес мађарског премијера Виктора Орбана и то не само због своје снаге, већ и зато што се обраћа људима из свих друштвених слојева.
„То је перфидна порука да десничарски популисти могу да се уздигну до народних странака. Орбанова странка је вероватно последња или најновија народна странка par excellence у Европи“, оценио је он.
Дојче веле наводи да се поставља питање, да ли народне странке могу нешто да учине како би спречиле своје слабљење.
„Оне морају да се модернизују са атрактивним људима – јер многим народним странкама недостају прави људи, као и избор тема. У Немачкој су на пример те теме заокрет у енергетској политици и дигитализација“, преноси Флоријан Хартлеб.
С друге стране, Волфганг Меркел сматра да је време када су странке освајале преко тридесет или преко четрдесет одсто гласова „заувек прошло“ и да би странке би поново могле нешто више да се удаље од центра, како би ојачале профил, „али оне наравно не могу да врате уназад индивидуализацију друштва“, преноси Танјуг.