Вежбе НАТО-а у Норвешкој откриле су фаталну неприпремљеност америчког поморског корпуса за рат у поларним морима.
Главни догађај великих војних вежби НАТО-а Trident Juncture-2018» требало је да буде укрцавање
морнаричких снага.Природно – америчких. Јер европски чланови НАТО-а своју,очигледно велику моћ нису могли да обезбеде. Због чега је, због Американаца цела десантна јединица пловила 24-е МЕУ,тј. како су они назвали експедиционо уједињење јединица.
Међутим, на крају је уместо сјајног „МЕУ“ било само пригушено „Мјау“!Два од три ратна брода као што се раније претпостављало није могло да учествује у овој историјској акцији застрашивања Русије. Из простог разлога што је на једном од њих – USS Gunston Hall необичан северни талас разбио палубу за укрцавање,заједно са тешким транспортерима LCU који су се тамо налазили. А још један- USS New York није хтео да ризикује па се сакрио у сигурну луку.
Као резултат, замишљено као веома амбициозно,амерички десант у саставу од четири хиљаде „ударених длака“ још пре приближавања месту десанта потонуо је чак шест пута.
Да је сад рат амерички маринци изгубили би 3300 војника од укупно 4000 још пре почетка операције због обичне јесење олује,што би била потпуна катастрофа. Због тога се може заборавити на инвазију на Норвешку с мора. А команданте одговорне за ову срамоту требало би преврнути рукама. Једни су што је и уобичајено кривили друге.
Данас, с обзиром да нема рата у коме се Русија наравно неће појавити нико неће казнити никога. Напротив великодушно ће их наградити. И наравно они ће показати добро лице лоше игре и цео свет ће трубити како е НАТО показао да може победити било ког противника. Свакако, јер нико неће проверавати.
Саме чињенице су веома јасне. А драматичан неуспех главне акције ових оштрих учења више не може бити сакривен.
Један амерички брод „Иводзима“ ипак је допловио до места укрцавања и држао част америчким спуштеним панталонама бурно симулирајући „могући напад“. Током којих је избачено на обалу, судећи по слици прес службе вежбе, много мање од 700 бајонета, као и 12 амфибијска оклопна возила, 6 лаких оклопних возила типа „Стрикер“, а такођер и „Хамви“ у износу од 21 комад.
Уопштено говорећи, након свих губитака „у циљу ослобађања европског континента“ на обали Норвешке искрцала се једна јединица америчких маринаца. Шта да кажем осим ха ха ха! Уплашили јежа голом задњицом.
Међутим, то би било само пола проблема. Увек за Америку, али по збиру тренутних авантура својих армија у близини арктичког круга, може се извести још депресивнији закључак него што су сами Американци у стању да данас реализују.
Чињеница је да је неуспех искрцавања америчке морнарице у Норвешкој био коначни чин ове поморске драме. И у почетку, америчка амфибијска група покушала је да изведе искрцавање на Исланду. Али ова идеја је потпуно пропала. Вежбе за искрцавање су одложене неколико пута, а потом потпуно отказане. Као што је наведено, због јаких морских таласа , у подручју намераваног искрцавања.
Два велика неуспеха за редом, која су претрпела амфибијске снаге Сједињених Држава на северним географским ширинама, не могу бити само случајност. И они дају основу за прилично непристрасне системске закључке за њих. Што се, укратко, своди на чињеницу да америчка морнарица очигледно није спремна да врши велике амфибијске нападе на северу на планети. Што практично звучи као посмртни марш за америчку геополитику пошто у Вашингтону сматрају најперспективнијом, експанзију у поларна подручја где се налазе највећа налазишта енергетских ресурса.
Данас, након двоструког фијаска америчког маринског корпуса на вежбама „Trident Juncture-2018“ постаје јасно да ове америчке амбиције не подржава стварна, способна сила која их може ефикасно унапредити. А ове вести за Америку су још више узнемирујуће него само неуспех у антируским војним маневрима.
Успут, потребно је напоменути да америчка морнарица никада у историји није изводила акције искрцавања у северним морима. Не рачунајући искрцавање у лето 1944. у Нормандији где пролаз Ла Манш није представљао никакав проблем. Сва историјска искрцавања америчка морнарица спроводила је у јужним морима где морнарици нису били неопходни овако сурови задаци.
И тако „зуб Севера“ је показао да америчка морнарица није способна за овакве тестове.
Вратимо се, међутим, у Норвешку, где се наставља овај фестивал НАТО-а током којег су локални амерички савезници у војном блоку започели сопствени поморски десант . Вероватно су одлучили да обришу нос осрамоћених Американаца и покажу да и они нису били закачени. И чак и без Јенкија може нешто.
То је нешто о чему желим да кажем. На стотине страних војних посматрача, који су овом приликом посебно одведени на обалу, показано је како би морнаричка операција слетања изгледала са европског становишта. То јест, са становишта оних људи који у стварном животу никада нису ништа учинили. Испоставило се, искрено, прилично смешно.
Некако ме је подсетило на пионирску игру „Зарница“, коју сам играо у детињству. Судећи по званичном видео снимку НАТО-а, то је било нешто попут забавног пикника у прекрасном отвореном простору.
Почнимо од тога да је и овде шума родила миша. Укупан број учесника ове огромне сесије „застрашивања Русије“ наоружаних митраљезима, који су узалудно трчали уз поморски травњак, једва су премашили стотину људи. И ови борци су били тако лењи да нису чак ни копали. Једноставно лежали стомаком на трави и претварали се да пуцају.
Боже мој! Видели смо ову пародију од Јапанаца током Другог светског рата. Они су се завукли као кртице на острву Иводзима и на тај начин америчку морнарицу довели до исцрпљености. Тако су јенкији свој десантни брод назвали у част овог упоришта.
А овде је све било супротно. Као морнаричка десантна сила привукли су се за неколико секунди, а уопште није било упозорења. И времена за копање ровова.
Међутим, могуће је да сами борци и нису криви за такво исмевање. Могуће је да им је локални шеф села једноставно забранио копању ровова. Екологија и туристичка лепота, према европским концептима, требали би бити неприкосновени, знате. Штавише, рат још увек није стваран – зашто копати рупе?
Међутим, страна која се приближава обали изгледала је смешније.Неколико десантних корита, које су вероватно остајале од времена немачке окупације Норвешке, злослутно су се спустиле на обалу, очигледно намеравајући да ослободе читаву Европу од руских хорди. У једном моменту изнад њих се појавио и амерички бомбардер Б-1.И тачно на плажи наводно је авион пао. Чињеница је да се ради о обичним пиротехничким средствима.
Јасно је да одређени конвенционални елемент треба да буде на било којој вежби, али на такав начин да би претходно припремљене фиктивне „бомбе“ биле директно подриване на терену, имитирајући бомбардовање, нисам могао да видим, нисам чуо о томе. Је ли то у филму? Чини се да је ово био најприроднији филм, са истим ефектима као и на холивудском платну.
Један елеменат војног реализма у овом НАТО реквизиту појавио се и из Русије. И за то би јој организатори требали бити захвални. Дана 1. новембра, бродови руске северне флоте покренули су пројектилске вежбе у региону Јужне Норвешке, у непосредној близини маневарске зоне „Trident Juncture-2018“.Све је потпуно легално – руска пуцњава се одвија у међународним водама. Истовремено, почели су редовни летови стратешког ваздухопловства Руске Федерације над Норвешким морем. Активност руских комуникационих система, и електронских информација значајно се повећала. При том Русија није толико надиграла НАТО колико му је дала до знања да у приполарном региону није једини лидер.
А ево, за мене још једног, поражавајућег запажања из овог „евродесанта“ у Норвешкој. Ради се о томе да су француска и холандска пристаништа за десантне бродове током читаве акције била отворена чак и без димне завесе, на само један километар од обале Вероватно, да би посматрачи с двогледима могли да виде „моћ НАТО“-а.
А то је упркос чињеници да је руски приобални противбродни ракетни систем „Бастион“ способан елиминисати тако неопрезно пристаниште не са једног него са 2оо км. Зашто постоје „Бастиони“! На овим примерима вежби НАТО-а, било је могуће потопити амфибијске бродове чак и уз добар снимак обичног теренског пиштоља.
Међутим нема сумње да ће у извештајима у штампи о овим вежбама бити много ажурности. На Западу је то савршено савладамо. Али сада знамо приближно шта се крије иза овога.
Али наравно не знамо све. Руководство НАТО, се бар у једном припремило за ове вежбе. А то је сакривање за њих неповољних информација. Као например оних о изласку два од три десантна брода.На друштвеним мрежама нема ни једне слике оштећења „Гангстон хол-а“.
Исто тако брзо, уклоњене су информације о инцидентима током ових вежби. Само захваљујући норвешкој штампи процуреле су информације о груписању америчких транспортера на норвешким путевима. Један транспортер закуцао се у локални аутобус. На срећу без жртава.
Иначе масовни судари америчких војних возила на путевима Европе постали су свакодневна реалност. Последњи се догодио у сред бела дана у Литванији. Изгледа да возачи, најчешће Американци имају веома нејасну свест о кретању маршева,интервалима и брзини.Уколико је таква ситуација са ракетним разарачима због потпуног лудила командног састава шта очекивати од обичног возача?
Истовремено, са почетком вежби у Норвешкој 25. октобра у држави Северна Каролина искрцавање је одржано минут пре процењеног времена. Као резултат тога 82. дивизија америчке војске се искрцала миљу ипо даље од предвиђеног рејона. Што значи да би у условима рата непријатељ наставио да иде ка њој.
Мени као официру Совјетске армије који је учествовао у стварним вежбама са хиљадама војника и стотинама борбених возила када су се земља и небо тресли од стварне војне моћи смешно је и тужно гледати овакву слику. И размишљам само о једном. Колико треба не поштовати Русију да би се мислило да се са овом кловнијадом може застрашити. Чини се да је НАТО постао разочаравајући не само са мишићима него и са главом ако мисли да било кога може застрашити оваквим јефтиним триковима.
Јуриј Селиванов специјално за Њуз Фронт
