Европска унија позива Србију да се бори против „зависности од испорука руског гаса“, наводи се у извештају Комитета за спољне послове Европског парламента.
„(Европски парламент) позива Србију да развије енергетску политику с циљем смањења зависности од снабдијевања руским гасом“, истиче се у извештају Европског парламента.
Говорећи о „зависности Србије од снабдевања руским гасом“, ЕУ покушава да добије политичку лојалност од републике, док се Србија ослања на економске разлоге за куповину гаса из Русије, изјавио је у разговору са РТ-ом стручњак Националне фондације за енергетску сигурност Игор Јушков.
„Србија је на путу ка смањењу трошкова. Осим тога, она настоји да постане учесник у наставку „Турског тока“ и, као транзитна земља, добија додатну добит. У том смислу, Србија је економски оријентисана, а Европска унија захтева од ње одређену политичку лојалност „, рекао је експерт.
Председник Србије Александар Вучић је у мају ове године изјавио да је земљи потребан руски гас и стога подржава изградњу „Турског тока“.
Осим тога, ЕУ изражава забринутост због војне сарадње Србије са Русијом и Белорусијом, а такође препоручује Београду да „обезбеди већу усклађеност“ између своје и европске спољне политике.
„(Европски парламент) је забринут због континуиране војне сарадње Србије са Русијом и Белорусијом“, наводи се у извештају.
Упркос „забринутости“ Европске уније, Србија је више пута наглашавала свој интерес за војно-техничку сарадњу са Москвом. 2016. године Вучић, који је тада био премијер, рекао је да ће Русија Србији дати шест бораца МиГ-29 и десетину оклопних возила у оквиру војно-техничке помоћи.
Руски министар одбране Сергеј Шојгу, такође је говорио о интересима развоја војне сарадње између две земље.
„Наши редовни састанци још једном потврђују наш интерес за промовисање сарадње која је успостављена и успоставља се између како у војној тако и у војно-техничкој сфери“, рекао је шеф руског министарства одбране.
2017. године, Белорусија је одобрила нацрт закона о ратификацији споразума са Србијом о војно-техничкој сарадњи. Већ у априлу 2018. године постало је познато да је Србија добила четири борца МиГ-29 из Белорусије.
Од 2015. године одржаване су руско-белоруско-српске вежбе „Словенско братство“. У јуну 2018. године, војске Русије, Белорусије и Србије одржале су војне вежбе извршавања мировних и протитерористичких операција.
Подсетимо се да је одбрамбена политика Србије заснована на војној неутралности. Према парламентарној Резолуцији усвојеној 2007. године, земља је обавезна да одржава неутралност и да се не придружује војним блоковима.
Истовремено, Европски парламент подсећа да Београд добија финансијску помоћ од ЕУ.
„У периоду до придруживања Европској унији, Србија добија помоћ кроз IPA II са процјењеном сумом од 1,5 милијарди евра за период од 2014. до 2020. године“, наводи се у документу.
Европска унија је више пута позвала Београд да усклади своју спољну политику са европским земљама. Дакле, још у 2017. години, шеф делегације ЕУ у Београду Сем Фабрици рекао је да ЕУ очекује да Србија уложи додатне напоре да усклади спољнополитичку и безбедносну политику земље са ставом Европске уније.
Након тога је српски председник Александар Вучић у августу 2017. године говорио о великом притиску на земљу због блиских односа са Русијом.
„Данас смо под великим притиском великих сила. Ово је први пут да причам о томе на овај начин. Није више могуће појаввити се било где на Западу, а да вас не питају о Русији“, нагласио је Вучић.
ЕУ све начине покушава да примора Београд да промени своју политику према Русији, практично „уцењујући“ је могућим прекидом финансијске помоћи, стручњаци су сигурни.
„Свакако да Европска унија данас покушава да на било који начин присили Србију да промени своју спољну политику према Русији. У овом случају, указују на то да се финансијска помоћ може прекинути. Због тога Европски парламент говори о количинама и околностима под којима је дата, и предвиђају улазак у Европску унију са веома озбиљним, неостваривим условима за једну независну државу“, рекла је у разговору за РТ Јелена Гускова, шефица Центра за проучавање модерне балканске кризе Института за славонске студије.
Према њеним речима, Србија и Русија имају јаке економске, политичке и војне односе, од којих Београд неће одустати под притисцима ЕУ. Поред тога, Србија је више пута наглашавала да неће подржати антируске санкције.