Верска настава, стање на Космету и однос Украјинске и Руске православне цркве главне су теме јесењег, ванредног заседање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, које је почело данас у Патријаршији. По традицији, раду Сабора претходила је света архијерејска литургија, са призивањем Светог духа у Патријаршијској капели, којој је присуствовао патријарх Иринеј и архијереји.
Началствовао је епископ шумадијски Јован, уз протојереја-ставрофора Стојадина Павловића, јереја Ивана Штрбачког и протођакона Стевана Рапајића.
Заседање је, према нашим информацијама, почело подношењем извештаја о стању на Космету, које је, као извештај „црквеном парламенту“, изнео епископ рашко-призренски Теодосије, „који је усвојен уз једнодушан став да Сабор подржава све оно што у српској јужној покрајини чине тај архијереј СПЦ, свештенство и монаштво“. Једнодушан је закључак и оцена да Сабор СПЦ, што се тиче КиМ, „остаје према досадашњим ставовима и да никаквих одступања неће бити“.
Епископи СПЦ разматрају питање верске наставе, где „не дувају исти ветрови“, јер да је тако то не би била централна тема саборовања. Извесно је да међу српским архијерејима нема дилема што се тиче односа Руске православне цркве и Цариградске патријаршије, па је, заправо, саопштење које је, уочи заседања, дао епископ бачки Иринеј, суштински, ствар СПЦ и свих њених владика.
А у саопштењу СПЦ, које је дао епископ бачки, подсећа се да су „Његова светост васељенски ватријарх Вартоломеј и председник Украјине Петар Порошенко потписали 3. новембра споразум о сарадњи између Цариградске патријаршије и Украјине као државе, у првом реду о сарадњи на стварању самосталне Православне цркве у Украјини“.
Васељенски патријарх преузима обавезу да припреми томос којим би се двема досадашњим расколничким групацијама у Украјини признала пуна црквена самосталност (аутокефалност), без обзира на став канонске Украјинске цркве, која има двапут више верника него обе расколничке „цркве“ заједно, и на став Московске патријаршије и других помесних цркава, међу њима и СПЦ – наведено је у саопштењу.
Карактеристично је, наводи се у саопштењу СПЦ, да „Порошенко помиње „непријатеље“ и да је свестан могућности да дође до братоубилачког крвопролића“.
До сада, како се даље наводи, ниједна аутокефална православна црква није званично подржала цариградске активности, а у теолошким круговима свих цркава води се непрестана – често и оштра – расправа о насталој кризи, свакако највећој за последњих хиљаду година.“
Нарочито је за многе спорна чињеница да васељенски патријарх и не крије да све ово ради у сарадњи са световном влашћу, односно са политичарима, међу којима преовлађују расколници и унијати, а не са сестринском Православном црквом – наведено је у саопштењу.
Сабору претходила литургија, на којој је призван Свети дух.
Извор: Новости