У борби против ширења дезинформација и пропаганде пред ЕУ и њеним чланицама је тежак задатак јер морају да се траже решења која су ефикасна а истовремено у складу са принципима заштите основних права и слобода, укључујући слободу изражавања, оцењује се у новом извешају три европске невладине организације.
Ширење дезинформација и пропаганде преко интернета, посебно на друштвеним мрежама, последњих година је у средишту дебата због политичког притиска да се на тај проблем одговори, нарочито после америчких избора 2016. и кампање за Брегзит.
У заједничком извештају организација Приступ сада (Access Now), Унија за грађанске слободе за Европу (Liberties) и Европска дигитална права (ЕДРи) указује се да ширење дезинформација на интернету може да се „преклапа“ са слободом изражавања, правом појединаца да траже и добију, као и да преносе информације и идеје свих врста без обзира на границе.
Истовремено дезинформације могу да штете репутацији појединца и приватности, заштити личних података, или да подстичу насиље, дискриминацију или непријатељство према групама или појединцима у друштву.
Ипак, бавећи се тим питањем ЕУ и њене чланице морају да се уздрже од непотребног мешања и цензуре, истичу аутори извештаја.
Чланице ЕУ имају и обавезу да подстичу окружење која омогућава остваривање основних права, попут слободе изражавања, укључујући заштиту и подстицање различитих медија и „онлајн и офлајн“.
Зато се Европска комисија и сви други државни и недржавни актери позивају да се ангажују у дебати о решењима заснованим на доказима, како у смислу дефинисања проблема, тако и ефикасности мера које треба утврдити и које су у складу са принципима заштите људских права на међународном нивоу.
Организације потписнице извештаја траже од Комисије да почне процену европског медијског простора и власништва над медијима везано за „онлајн“ дезинформације пре него што предузме нове мере.
„На нивоу ЕУ отворена база података у формату доступном јавности допринеће транспарентности и помоћи активности против ‘онлајн’ дезинформација“, наводи се у извештају.
Организације су анализирале Извештај експертске групе на високом нивоу о лажним вестима и „онлајн“ дезинформацијама (ХЛЕГ извештај) и указале на неке бојазни око предложених решења.
Те бојазни се односе на проверу чињеница од стране „независне европске мреже“, с обзиром да је реч о много комплекснијем питању него што изгледа.
Сумње постоје и око употребе вештачке интелигенције и напредних технологија у борби против дезинформација, као и око позитивних ефеката ограничавања анонимности у „онлајн“ сфери.
Када је реч о кампањи „ЕУ против дезинформација“ радне групе ЕУ Источни Стратком (East Stratcom) фокусиране на дезинформације из извора који се повезују са Кремљом или су про-Кремљ, она није дала позитивне ефекте.
Три организације зато предлажу нове начине за борбу против „онлајн“ дезинформација и пропаганде – контролу „онлајн“ манипулација као бизнис модел, спречавање злоупотребе личних података на изборима и унапређење медијске писмености.
У вези медијске писмености, организације се слажу са препорукама из ХЛЕГ извештаја о медијској писмености, укључујући да „медијска писменост не може да буде ограничена на младе људе, већ треба да обухвати и одрасле, као и наставнике и медијске професионалце“, преноси Танјуг.