У последњих неколико година, у фокусу међународне политике је свакако рат у Сирији и Ираку, у којем једну од главних улога игра екстремистичка организација Исламска држава (ИД). За разлику од Ал Каиде и других сродних џихадистичких група, ИД је у доброј мери успела да оствари свој примаран циљ, а то је стварање панисламског халифата, јединствене државе као из доба Мухамеда. Јуна 2014. године ИД је прогласила халифат, а њен лидер Абу Бакр ал Багдади себе је именовао за новог халифа, вођу свих муслимана. До марта 2015. године, Исламска држава контролисала је територију од приближно 10 милиона људи, што је чини најуспешнијом терористичком организацијом данашњице.
У јесен 2014. године, формирана је међународна коалиција против ИД коју предводе САД, уз подршку великог броја европских, али и арапских држава. Пружајући подршку ирачким снагама како у ваздушним нападима тако и у војној обуци и наоружању, коалиција је организацији ИД нанела озбиљне губитке. Улазак Русије у сукоб донео је превагу и ИД је изгубила већину територије, али и прихода од продаје нафте, без којих је функционисање ове организације незамисливо. Ирачки град Мосул, који је био главни штаб Исламске државе у овој земљи данас је у потпуности под контролом ирачких снага, док су у Сирији курдске снаге ослободиле градове на северу и централном делу земље, између осталог и Раку, који је борцима халифата представљао стратешки најбитнији град у овој земљи. Последња база џихадиста Исламске државе у Сирији био је град Абу Кемал у провинцији Диер ез Зор, на сиријско-ирачкој граници. Губитак ових кључних упоришта многи су видели као коначан пораз ове екстремистичке организације на Блиском истоку.
Међутим, само током јула 2018. године, „посрнула“ ИД извела је низ терористичких напада којима је свету послала поруку да борба још није готова. У сиријској провинцији Суеида, 25. јула ИД је у координисаним бомбашким нападима усмртила око 246 људи, међу којима су 135 цивили, како преноси сиријска Опсерваторија за људска права. Упркос бројним поразима на сиријском ратишту, овај напад ИД остаће упамћен као један од најкрвавијих. У Пакистану истог дана, за време парламентарних избора, у близини бирачког места у граду Квети, после самоубилачког напада припадника ИД погинула је 31 особа, док је 35 рањено. На аеродрому у Кабулу 22. јула, бомбаш самоубица, припадник ИД, извршио је напад у којем је погинуло 14 особа, а 60 је повређено. Главна мета џихадисте био је потпредседник Авганистана Абдул Рашид Достум. ИД је одговорна и за напад на Центар за обуку бабица у авганистанском граду Џалалабаду, који се одиграо 30. јула и у којем су погинуле 3 особе. Тог 22. јула у Торонту је нападач којег су канадске власти идентификовале као Фаисала Хусеина, усмртио десетогодишњу девојчицу и осамнаестогодишњу девојку, а преко новинске агенције Амак, гласила ИД, ова организација је изјавила да је нападач војник халифата, тј. припадник ИД. Додуше, ове тврдње џихадиста ИД нису потврђене. Своје крваве нападе ИД је наставила током целе 2018. године, којим је доказала да не одустају од идеје стварања халифата, не бирајући инструмент за остварење тог циља.
Према шеријатској теорији међународних односа којом се припадници ИД воде, свет се дели на свет мира „дар ал ислам“ и свет рата „дар ал харб“. Односи између ова два света могу бити само непријатељски, све док ислам не завлада целом планетом. Период мира може постојати али врло кратко, свега десет година. Након тога борци халифата морају наставити своју борбу, која се карактерише као џихад.
Према свему наведеном, јасно је да је мишљење многих међународних званичника да је борба са џихадистима ИД завршена и да је ова организација прошлост, последица непознавања фундаменталне неосалафистичке тј. вахабистичке интерпретације ислама као и политикологије религије, научне дисциплине без чијих је сазнања немогуће бавити се овим феноменом. Уосталом то је потврдио и Мајкл Нагате, командант специјалних снага америчке војске у Сирији и Ираку, који је у децембру 2014. године, мислећи на ИД, изјавио следеће: „Ми још не раз умемо тај покрет, а док то не учинимо, нећемо моћи да га поразимо.“
Милан Вукелић
Докторанд Факултета политичких наука у Београду, аутор научне монографије „Косово и Метохија под заставом Исламске државе“