Прошла су, нажалост, времена када су црногорски ђаци стасавали уз стихове великана Десанке Максимовић, Алексе Шантића, Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Бранка Радичевића и других знаменитих српских писаца. Њихова дела у читанкама, у последње време, заменили су нови „јунаци“, за које читалачка јавност једва да зна, а за неке – никад није чула!
Кемал Цоцо, Сунчана Шкрињарић, Шимо Ешић само су део писаца који су се, не својом кривицом, нашли између корица читанки по политичком кључу и припадности мањинских народа.
„Како је процветала прва висибаба“ је кратка прича из збирке „Везена торбица“ Есада Шишића, коју уче црногорски основци у трећем разреду. Аутор је хрватски и босанскохерцеговачки песник за децу, драмски писац и новинар, а од 2012. члан Друштва хрватских књижевника.
„Једној пахуљици се, међутим, није одлазило. Она се током зиме спријатељила са сухим листом и храстовим жиром и није их жељела оставити. Осим тога, они су јој цијеле зиме дивно говорили о сунцу, па је зажељела сачекати и видјети тог принца коме су се лист и жир дивили и радовали. Зато се, кад је зима почела скупљати посљедње сњежне крпице, брзо сакрила под сухи лист с којим се спријатељила…“ – одломак је из ове приче.
Уместо Змајеве песме „Ала је леп овај свет“, нашла су се „Три сунца“ Исмета Бекрића из Бањалуке: „Будим се рано, и дан је лијеп, иако вјетар разбија цријеп, иако пљушти и сикће муња, у јутру сивом, ко испод гуња…“ или песма Енисе Османачић Ћурић „За сретан пут по дукат жут“. Ту је и Хрватица Нада Ивељић са причом „Први пут је најтеже“, из Македоније је Горјан Петровски с делом „Чаробњак и књиге“, из Русије Николај Сладков и „Међед и Сунце“…
Невероватно је шта наша деца уче. Верујте да за већину писаца заступљених у уџбеницима никада нисам чуо. Покушавао сам и преко интернета нешто више да сазнам о њима, али узалуд – каже за „Новости“ професор Веселин Матовић, који се годинама бави истраживањем „ћерања“ знаменитих српских писаца из црногорских читанки.
И за Новицу Ђурића, председника Удружења књижевника Црне Горе, многа поменута имена су непознаница.
За неке никад нисам чуо! Међутим, ово није једини проблем. Црногорско школство дуго већ почива на бројним фалсификатима и деца присилно уче фактичке нетачности не само кроз науку о језику већ и кроз историју и неке друге предмете – каже за наш лист Ђурић.
ШПЕЛЦА И БОБЕК – СТАРА ИМЕНА?
Тек што је почела нова школска година, родитеље основаца у Црној Гори узбунила је прича Еле Пероци „Маца Папучарка“ из књиге „Како то може“ за први разред у којој се појављују дечја имена која нису уобичајена за Црногорце.
Тате и маме су сматрали непотребним да се и кроз басну форсирају имена Шпелца, Тине, Јурица, Јанез и Бобек као да су стара црногорска, сматрајући да се то свесно чини како би се утицало на промену идентитета.
Међутим, из МУП-а су саопштени подаци да су најчешћа црногорска имена – Василије, Софија, Лука, Јана, Сара, Маша, Дуња.
аутор: В. КАДИЋ
http://www.novosti.rs