Дачић: како неко може да овакву ситуацију окарктерише као стабилну, или можда „стабилна ситуација“ подразумева да су напади на Србе допуштени и сасвим нормална ствар

Прогласити  тему Косова и Метохије „мање важном“ у време када интензивно покушавамо да пронађемо трајно и одрживо решење, уз велику подршку важних актера међународне заједнице, у најмању руку је контрапродуктивно. Ова тема треба да остане високо на агенди Савета безбедности, преноси Танјуг

Износећи овај став на седници Савета безбедности, шеф дипломатије Ивица Дачић је захвалио Кини која је уврстила тему КиМ на дневни ред Савета безбедности и изразио незадовољство због одлуке Велике Британије која у августу, као тада председавајућа, није уврстила у програм рада СБ ову тачку уз објашњење да је ситуација „мирна“.

Србија је заинтересована за постизање компромиса за питање КиМ, указао је министар, апелујући на све чланице СБ да се искористе околности и покуша да се направи искорак:

Одговор на питање да ли су нам потребни састанци СБ и Унмик биће дато оног тренутка кад пронађемо обострано прихватљиво решење. До тада нам остаје Резолуција 1244 коју је ово цењено тело донело и коју смо сви дужни да поштујемо.

Он је навео да се од последње седнице СБ УН посвећене ситуацији на Космету суштински ништа позитивно није догодило:

 Заједница српских општина није формирана већ више од 2.000 дана, нису створени услови за повратак 200.000 интерно расељених, није почео са радом Специјални суд и скоро годину од убиства Оливера Ивановића није пронађен починилац овог гнусног злочина.

У истом периоду, како је рекао, било је грубог кршења Резолуције СБ, нових провокација и инцидената, и издвојио је неке: усвајање закона у Приштини који омогућавају трансформацију „КБС“ у оружане снаге, уз потпуно игнорисање интереса и ставова српске заједнице на КиМ, онемогућавање председнику Србије Александру Вучићу да током посете КиМ у септембру посети место Бање у српској енклави, упад специјалних полицијских снага на језеро Газиводе, као „најдрастичнији пример провокације“, како би омогућили посету Хашима Тачија, низ напада на Србе и њихову имовину…

Нејасно је како неко овакву ситуацију може да окарактерише као стабилну. Или можда „стабилна ситуација“ подразумева да су напади на Србе допуштени и сасвим нормална ствар, да их је било, да ће их бити, те да је то нешто што не захтева пажњу и реаговање – рекао је Дачић.

Оцени о стабилној ситуацији свакако не доприноси ни број бораца са Косова у редовима терориста у вези са чим забринутост у свом извештају износи и генерални секретар. Оно што посебно представља аларм за узбуну је да је једна од ових група планирала терористички напад у већински српским заједницама, па и против Кфора.

Министар се осврнуо на писмо које је одлазећа амбасадорка САД Ники Хејли упутила генералном секретару УН, захтевајући да иницира стратешки преглед Унмика којим би се започела излазна стратегија мисије и упитао шта је генерални секретар одговорио.

Више пута се на овим седницама чуло да Унмик више није потребан, уз аргументе да је тзв. Косово изградило демократске институције.

Постављам питање свима који ове аргументе износе: да ли је по вама прихватљиво да демократске институције не примењују преузете обавезе, да ли демократију представља бацање сузаваца у парламенту, да ли је владавина права то што Приштина често помилује осуђене злочинце за најозбиљнија кривична дела попут припадника „Дреничке групе“… Готово сви за овим столом подржавају међународно присуство у БиХ, где безбедност грађана није угрожена. Како је онда тамо потребно међународно присуство, а на КиМ није?! – упитао је Дачић.

Он је рекао да многе државе преиспитују своју одлуку о признавању једнострано проглашене независности Косова и да би ускоро број држава које су је признале могао да се спусти испод половине чланица УН.

НЕИСТИНЕ О ЖРТВАМА СЕКСУАЛНОГ НАСИЉА

Подаци  из Извештаја генералног секретара о КиМ, који се позивају на Комисију за верификацију и признавање статуса жртава сексуалног насиља на КиМ, говоре да је од 782 пријаве 137 прихваћено.

То указује да представници Приштине годинама износе неистине, позивајући се притом на Светску здравствену организацију која ове податке не поседује – рекао је Дачић, подсетивши да се на састанцима у СБ више пута чуло за „20.000 жртава сексуалног насиља“.

Упркос томе, представница Приштине Вљора Читаку која се обратила непосредно после Дачића поновила је ову спорну бројку, преноси Танјуг