Пред Покрајинским судом у Салцбургу почело је суђење против четрнаесторице навијача загребачког Динама због величања усташтва у Аустрији.
Мушкарци старости између 23 и 37 година појавили су се у белим кошуљама и сакоима на оптуженичкој клупи, а државни тужилац Марку Нехер подигао је оптужницу у којој им се на терет ставља да су прекршили закон о забрани величања нацизма.
Ово је прва оптужница у Аустрији, према Закону о забрани величања нацизма, због величања усташтва.
Припадници „бед блу бојса“, који себе називају „Егзил бојси“, јесу 20. јуна 2015. године у Халајну, према оптужници, величали усташтво.
Тужилац Нехер је истакао да су на једној журци певали усташке песме, окачили заставу тог режима, те и нацртали кукасти крст.
Подсетио је да је фашистичка усташка диктатура била терористички режим који је убијао Јевреје, комунисте, Роме и пре свега Србе.
Такође су оптужени да су, у раним јутарњим сатима у центру Салцбурга, направили више фотографија на којима стоје са десном испруженом руком.
Иначе, поједини од њих живе у Аустрији, Немачкој и Швајцарској и себе, према навoдима тужиоца, описују као хрватске националисте.
„Они признају да су користили хрватски поздрав. То за трећа лица изгледа као да су користили хитлеровски поздрав. Да ли је хитлеровски или усташки, за мене је то правно исто“, подвукао је Нехер.
Подсетио је да се параграфом Закона о забрани величања нацизма наводи не само величање нацизма, већ и величање духа нацизма.
„Небитно у ком руху, са којом етикетом се покушава учинити добрим нацизам. Усташки режим није био независна држава, већ вазал нацистичке Немачке“, нагласио је Нехер.
На другој страни, адвокат дела оптужених Курт Јелинек истиче да је ова оптужница „пробни балон“.
„Министарство унутрашњих послова планира измену закона о забрањеним симболима. Усташки симболи треба да уђу у нови закон. То за сада није случај“, подсетио је адвокат.
Јелинек је са собом донео атест професора кривичног закона Хуберта Хинтерхофера у којем се наводи да усташки режим не потпада под забрану.
„То је било роштиљање, а не усташки скуп“, нагласио је Јелинек додајући да су оптужени ангажовани око цркве и социјалних организација и да нису екстремни хулигани.
И адвокат остатка оптужених Манфред Артхофер истакао је да се закон о забрани величања нацизма не сме проширити на хрватске симболе.
Тужилац је на то одговорио да је указивање на закон о забрани симбола „правна играрија“, те да планирана измена закона предвиђа административну казну, због чега је кривични закон изнад њега.
„Ако је правно неисправно, онда су бранитељи имали могућност да уложе жалбу на оптужницу. Тога није било“, подсетио је Артхофер.
Оптужени су, преко адвоката, поручили да се осећају невинима и најавили да неће давати исказе.
Њима у случају пресуде прети казна од годину до десет година затвора.
„Ово суђење могао би бити преседан“, уверен је истраживач национализма Дарио Брентин.
Додао је да се тиме поистовећују усташки и нацистички режим у Немачкој, те да пресуда може имати далекосежне последице.
Понајвише би ова пресуда могла „угрозити“ учеснике комеморације у Блајбургу, где се сваке године могу видети усташки симболи, а који су до сада остајали некажњени.