Петог новембра широм света одржавају се демонстрације активиста надахнутих покретом „Анонимус“, који се залаже за слободу говора, а закривљене црне обрве и бркови на насмејаном белом лицу тог дана могу се видети на сваком кораку.
Маска “Анонимуса“ данас представља један од најпознатијих симбола бунта и отпора против система, као и против неправедних режима, а прича о Гај Фоксу који стоји иза те маске је заправо прича о неправди коју су почетком 16. века католици у Великој Британији трпели од стране протестантске већине, као и о борби против ње.
Наиме, у то време је било опасно бити католик исто колико и бити лопов или разбојник, а породице које нису желеле да промене веру, често су биле прогањане, па су у кућама имале скривена склоништа у случају да наиђе рација.
У таквом окружењу растао је Гај Фокс, младић из Јоркшира који је након што му се мајка преудала за католика и сам решио да пређе у католицизам. Касније се прикључио војсци коју је служио годинама, а у периоду од 1595.
До 1598. године учествовао је у Осамдесетогодишњем рату на страни Католичке Шпаније против Холандске републике где је стекао више чинове и научио да рукује експлозивом.
Почетком 1604. године Фокс је почео да се састаје са малом групом енглеских католика на челу са Робертом Кејтсбијем. Сви они сматрали су да прогон католика потиче од протестантског краља Џејмса и да ће све све решити његовом смрћу. Кејтсби је почео да смишља заверу након што је избледела нада о обезбеђивању веће верске толеранције под краљем Џејмсом, што је разочарало многе енглеске католике.
Његови саученици у завери били су Џон Рајт, Томас Винтоур, Томас Перси, Гај Фокс, Роберт Киз, Томас Бејтс, Роберт Винтоур, Кристофер Рајт, Џон Грант, Емброуз Руквуд, сер Еверард Дигби и Френсис Тресхам. Фоксу, који је имао 10 година војног искуства у сузбијању Холандске револуције, је дата одговорност за експлозив.Први састанак завереника је одржан 20. маја 1604. године у једној гостионици у Лондону. Један од завереника је предложио да убију краља и његову власт тако што ће дићи у ваздух „кућу парламента барутом“.
Гај Фокс и његови сарадници сакрили су у поџемне ходнике испод британског парламента знатну количину барута и чекали су прилику да изазову експлозију кад краљ посети парламент. Овај догађај је познат као “Барутна завера”.
Међутим, завера је откривена властима у анонимном писму упућеном Вилијаму Паркеру, 4. барону Монтиглу, 26. октобра 1605. Већина завереника након овога је побегла из Лондона, али је било и оних који су покушали да пруже отпор.
У једном окршају убијен је и Кејтсби. Осам ухваћених, укључујући Фокса, проглашени су кривим и осуђени на смрт. Убиство је требало да буде изведено на веома окрутан начин – половичним вешањем и сечом тела на четири дела.
Прича каже да је Фокс успео да скочи са вешала и сломи врат, тако да није дозволио својим тамничарима да га убију на тако страшан начин. Ипак, тело му је расечено и послато у разне делове краљевства као опомена другима.
Данас је Гај Фокс симбол отпора властима. Његов лик приказује се као позната „Анонимус” маска у борби против интернет цензуре.
До тога је дошло захваљујући стрип писцу Алену Муру који је осамдесетих година прошлог века објаво графичку новелу „В фор Вендетта” – причу о будућности у којој је Британија под тоталитарном владавином. У тренутку креативности, дошао је на идеју да уместо шпијунских дизајна маскираног протагонисту одене у Гај Фоксову маску и костим.
Чувени стрип је екранизован 2005. као акциони филм, а маска се нарочито свидела младим интернет активистима окупљеним у покрет „Анонимуса“ који се залажу за слободу говора на интернету и борбу против цензуре.
Извор: Национална географија