Балтичке земље траже начин како да Русији отму Калињинград

У Литванији поново позивају да се „преиспита статус Калињинграда“. Националисти из те земље и даље сматрају Калињинградску област територијом „мале Литваније“ и маштају о томе да је одузму Русији.

Недавно је литванско издање листа „Республика“ објавило чланак са насловом „Литванска област у рукама странаца“. Текст је написао литвански политиколог Бенад Володзка, координатор невладине организације „Клајпедски форум“. Володзка инсистира да „право СССР-а на Каралаучус није за сва времена“.

Он тврди да је на конференцији у Потсдаму Кенигсберг био предат СССР-у наводно на само 50 година. Тај рок је истекао 1995. године и стога је изгледа неопходно преиспитати статус Калињинградске области.

Литвански политиколог пише да у тренутном стању „милитаризовани Калињинград представља јасну претњу како за опстанак Литваније, тако и за сигурност целе Европе“. Володзка жали што је „у Каралаучусу уништено историјско и културно наслеђе ’Мале Литваније‘“, а уништавају се и одређени „балтички културни објекти“.

Реч „Каралаучус“ дословно значи „краљевска планина“, тако у Литванији називају Калињинград, а чак је и на литванским путним знаковима Калињинград обележен као Каралаучус.

Такође би било вредно разјаснити да је у Протоколу Берлинске конференције три велике силе од 1. августа 1945. године, у петом параграфу, наведено да су председник САД и премијер Велике Британије изјавили да ће подржати предлог о предаји Кенигсберга Совјетском савезу на конференцији у предстојећем мировном споразуму. Међутим, наредна мировна конференција није одржана, догађај у Потсдаму је био последњи за лидере „Велике тројке“, након чега је почео Хладни рат.

Међутим, 1990. године су уједињене Источна и Западна Немачка са Совјетским савезом потписале „Споразум који се тиче свих спорних питања са Немачком“. У овом документу се наглашава да „Уједињена Немачка нема никаве територијалне претензије према другим државама, нити ће их имати у будућности“.

У Литванији не обраћају пажњу на такве аргументе. У мају је литванско рускојезично издање „Клајпеда“ објавило текст са насловом „Зашто Запад не воли Русију?“, који је написала активисткиња локалне украјинске заједнице Викторија Разгун.

„Шта би било када би Запад, инспирисан експанзионизмом Русије, захтевао да се, на пример, ослободи Калињинградска област? На крају крајева, споразуми потписани након Отаџбинског рата већ дуго не важе. Дозволите да вас подсетим: 1945. године на конференцији у Потсдаму та област је предана СССР-у на само 50 година, тако да је рок истекао 1995. године“, написала је Разгунова.

Активисткиња је јавно прочитала мишљење аналитичара литванског Државног истраживачког центра за Источну Европу Лауринаса Кашјунаса из 2014. године, који је изјавио да је одлуком Потсдамске конференције из 1945. године Кенигсберг предан Совјетском савезу на само 50 година и сада би, уз постојање одговарајуће политичке воље, САД и Велика Британија могле да ревидирају ту тачку договора.

Одакле се сада створило тих 50 година и наводни привремени статус Калињинграда? Одговора нема. Нема никаквих докумената на ту тему, а тај број није ништа друго него мит, који су, по свему судећи, измислили балтички политиколози.

(rs.sputniknews.com)