Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић каже за РТС да није било реакција на одлуку Србије и БиХ да не учествују на састанцима радних тела ЦЕФТЕ због одлуке Приштине о опвећаним таксама на робу. Најављује разговоре о заједничким корацима.
Расим Љајић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, навео да Србија и БиХ неће допустити да тема повећаних такси буде тек тако склоњена са дневног реда.
Истиче да Србија и БиХ не могу да сносе последице због својих одлука зато што ни Приштина не сноси последице због конкретних корака који онемогућавају трговину и ЦЕФТА споразум.
Наводи да је одлука о неучествовању на састанцима изнуђен потез, али да се користе сви механизми да се врши притисак на Приштину и међународну заједницу ако би се мере повукле.
„Очито да је ово прешло на чисто политички терен“, рекао је министар Љајић и додао да је реч и о унутрашњој борби између Харадинаја и Тачија.
Као други део мотива, Љајић види и интересе малих или великих лобија на Космету са циљем стицања што већег профита.
Додаје да су последице велике, да је мањак 40 одсто ако се пореде подаци из новембра и октобра, мање се робе продаје на Косову, а највећу штету имају потрошачи и купци јер су производи скупљи и до 10 одсто.
Коментаришући могућност контрамера, Љајић каже да то формално јесте могуће али да је пласман робе из Србије на КиМ 440 милиона а из КиМ свега 20 милиона и реч је о четири-пет производа.
„Добар део производа се купује од српских привредника на северу, то би биле контрамере против самих себе“, каже Љајић.
ЦЕФТА не може да функционише као шведски сто
Када је реч о опцији да Косово буде искључено из ЦЕФТА споразума, министар сматра да се оно само искчучује. Каже да формално-правно то није реална опција али истиче да ЦЕФТА не може да функционише као шведски сто, да се узима само оно што вам одговара.
Тврди да је реч о одлуци која је и правно и економски, али и на друге нечине необјашњива.
Љајић каже да постоје информације из једне велике компаније да ускоро почиње примена закона о заштити потрошача на КиМ, који подразумева обавезу да се поред истакнуте цене на производу стави и заставица државе у којој је роба произведена.
„То је смишљено да се направи баријера за пласман српске робе на тржиште Косова“, истиче Љајић.
Када је реч о томе што је „Телеком“ купио „Коперникус“, министар додаје да „Телеком“ води тешку битку на тржишту и да је важно стално улагање у развој, истраживеање и иновације. Додаје да је реч о доброј пословној одлуци и да ће се инвестиција исплатити.
РТС