Француска и Немачка мисле да бирократе из Европске уније треба увек да буду на њиховој страни. Међутим, како пише сајт „Политико“, чињеница да Европска комисија не гледа благонаклоно на њихов нови заједнички пројекат, указује на то да две најмоћније земље у блоку греше.
Европска комисија по свему судећи не жели да допусти компанијама „Сименс“ и „Алстом“ да се споје и направе новог железничког гиганта, а то би могло да утиче и на ентузијазам Немачке и Француске по питању ЕУ. ЕУ има оштру књигу правила која постаје озбиљна мука за немачку канцеларку Ангелу Меркел и француског председника Емануела Макрона, који желе да направе железнички еквивалент компанији „Ербас“.
Непријатељски став Европске комисије према њиховој жељи показује дубоку поделу у срцу ЕУ. С једне стране се налазе протекционистички настројени лидери који желе бољу одбрану од Кине и њеног опасног економског ширења на Стари континент, а са друге стране су економски либералнији званичници који се баве питањима трговине и конкуренције, који не воле концепт „индустријских шампиона“.
Меркелова је позвала Брисел да не дозволи да његова правила о конкурентности, која се фокусирају на то да ли ће спајање наштетити европском тржишту, стану на пут стварању индустријског тешкаша који би могао да се бори са конкуренцијом из Азије.
Француски министар финансија је прошле недеље изјавио да би регулатори из Брисела требало да омогуће договор о спајању „Сименса“ и „Алстома“.
Он је рекао да су Европи потребне компаније које могу да буду ривали кинеском „железничком чудовишту“ ЦРРЦ.
„Овде се не ради само о економији. То спајање треба видети као венчање Француске и Немачке у периоду где постоји доста претњи по европску уједињеност. Да ли је протекционизам покушај да се унапреди перформанс наше индустрије на међународном тржишту?“, рекао је Флоран Ларош, професор економије са Универзитета у Лиону за „Политико“.
Највећи проблем за Париз и Берлин је тај што европска комесарка за конкуренцију Маргарет Вестагер у овом спајању види опасност од тога да ће се драматично смањити број произвођача од којих европске железничке мреже могу да купују возове и опрему.
Осим тога, она сматра и да је велике компаније много теже контролисати у политичком смислу и да би оне могле да искористе доминантан положај на тржишту у тој мери да њихови клијенти на крају не буду задовољни.
Недостатак конкуренције би на крају довео до мање иновативности и виших цена за путнике и превоз терета.
Вестагерова сумња да би једна огромна железничка компанија у Европи такође била и мање компетитивна на глобалном нивоу.
„Шампиони који су потребни Европи нису размажени фаворити који су ослобођени потребе да се такмиче у оквирима саме Европе“, рекла је она.
Два извора су за „Политико“ навела да је у њеном одељењу донет прелиминаран закључак да је спајање „Алстома“ и „Сименса“ „некомпатибилно“ са унутрашњим тржиштем.
Иначе, Маргарет Вестагер је постала позната као особа која је на колена бацила бројне индустријске и технолошке гиганте попут „Епла“ и „Гугла“ због њиховог непоштовања конкуренције.
Рајнхард Битикофер, немачки европосланик и члан странке Зелени који се специјализовао за кинеску политику, сматра да је став Европске комисије „сулуд“.
„Европска политика о конкурентности је застарела“, рекао је он.
Рамон Тремоса, либерални европосланик из Шпаније, каже да је Вестагерова у праву јер брине о томе колику ће цену платити корисници услуга и роба. Међутим, он се не противи евентуалном стварању европских „индустријских шампиона“.
„Уколико се потврди да ово спајање неће бити дозвољено, то ће вероватно бити због тога што нема довољно гаранција да се ти европски шампиони неће понашати као монополисти. Међутим, сви знамо да морамо да конкуришемо на глобалном тржишту и можда су нам потребни европски шампиони“, поручио је Тремоса.