У Русији се отвара српски културни центар

Србија намерава да отвори културни центар у Русији, рекла је премијерка Србије Ана Брнабић у свом говору на прослави 85. годишњице Руског дома у Београду. У част годишњице Руског центра за науку и културу, одржан је велики концерту Сава центру.

„Центар ће се окупити око себе грађане Србије, као и све оне који поштују српско културно наслеђе. Републику Српску, Србију и Русију повезује пријатељство и партнерство, а културни однос су свеобухватни и снажни“, рекла је Ана Брнабић.

Она је нагласила да су Србија и Русија везане вековним партнерством. Према њеним речима, тешко је издвојити један догађај који би оличио пријатељство две државе, али да је данас када се обележава 100 година од краја Првог свјетског рата, прикладно истаћи улогу Русије као браниоца Србије од самог почетка тих догађаја.

https://srb.news-front.info/2018/11/20/spektakl-u-sava-tsentru-pjatnitski-i-aleksandrov-u-chast-jubileja-ruskog-doma/

Алекандер Чепурин, руски амбасадор у Србији, такође је говорио о потреби отварања српског културног центра у Русији.

Он је додао да се прослава годишњице Руског дома десила у време када је Србија оставила важну дипломатску победу – спречила чланство самопрокламоване „републике Косово“ у Интерполу.

Поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј истакао је да су Руси Србима увек помагали кад је било најтеже, а кад нису били у прилици да то учине нису им одмогли.

„Црква жели да братски односи два народа трају док постојимо“, рекао је патријарх Иринеј .

Пре културно уметничког програма у Центру „Сава“ прочитано је писмо руског патријарха Кирила у којем захваљује Србији и српском народу на гостопримству и помоћи који су пружили избеглицама из Русије двадесетих година прошлог века.

„У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца нашло је уточиште више од 40.000 људи избеглих из Русије“, навео је Кирил у писму мислећи на Русе отишле због грађанског рата након Октобарске револуције.

Обележавање 85 година постојања Руског центра за науку и културу, познатијег као Руски дом, настављено је гала концертом на којем су наступали познати хорови Пјатницки и Александров.

Оснивања Руског дома иницирали су емигранти из Русије по доласку у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, уз подршку краља Александра I Карађорђевића и тадашњег патријарха Варнаве.

Аутор архитетконског пројекта здања је Василиј Фјодорович Баумгартен војни инжињер, генерал мајор Беле гарде и Војске Краљевине Југославије.

Здање је отворено 1933. под називом Руски дом Императора Николаја Другог, касније је преименован у Дом Совјетске културе, а од 1994, носи садашње име. То је и први Руски дом у Европи.

Академски ансамбл песама и игара Руске армије Александров основан је 1928. Парк испред споменика цару Николају Другом Романову, у центру Београда, носи име овог хора у знак сећања на његове чланове страдале пре две годне у авионској несрећи.

Хор Пјатницки основао је 1911. водећи истраживач, сакупљач и популатор руског народног ствараштва Митрофан Јефимович Пјатницки.