Зима је званично стигла у Њујорк, а са првим снегом за десетине хиљада бескућника Њујорка, почео је још један вишемесечни изазов преживљавања, пише Синхуа.
Бескућништво није ништа ново за Њујорк, највећи град у Сједињеним Државама са популацијом од 8,6 милиона становника.
Људи покривени ћебадима, јорганима могу се видети како леже или просјачу у скоро свакој већој улици, станици метроа или на јавном тргу, доводећи у чудо просечног туристу који се пита: где је нестао сјај Њујорка из туристичких брошура и холивудских филмова?
Према најновијим статистичким подацима из Коалиције за бескућнике, која је најстарија организација у земљи која служи бескућницима, популација људи без крова над главом је достигла највиши ниво од велике депресије.
Од склоништа до улица, готово 70.000 бескућника се може наћи у једном од најбогатијих градова на свету.
Упркос снажној економији и рекордно ниској стопи незапослености у задњих неколико деценија, постоји око 63.000 Њујорчана који живе у општинском склоништима.
Скоро три четвртине њих су породице са децом.
Ова статистика не укључује људе на улици.
Према Урбан Патвајс, непрофитној организације која служи бескућницима у Њујорку је тренутно више од 3.800 људи који спавају буквално на улици, под отвореним небом. Многи од њих пате од хроничних болести, тешких инвалидитета, менталних болести или болести зависности.
Према истраживању сајта за некретнина Зилов, високе цене најамнина и њихово повећање је довело до тога да само током 2017 готово 3.000 људи је остало на улици без могућности да плати изнајмљивање станова.
Када је Бил де Бласио ступио на функцију градоначелника Њујорка 2014. години, био је одлучан да се суочи са проблемом бескућника, спречавајући принудно исељавање, реинсталацију програма за субвенционирање рентирања станова и обећавајући да ће издвојити 15.000 јединица приступачних станова бескућничким породицима.
У извештају под називом „Преокрет бескућништва“ објављеном 2017. године, градоначелник је поново објавио план смањења броја бескућника.
План једва да је дотакао стварност пошто град постаје све скупљи. Број људи у систему склоништа заправо је порастао за 23 одсто у последње четири године.
уредила: Лола Ђорђевић