Жупанијски суд у Сплиту подигао је оптужнице против још три официра Српске војске Крајине, од којих двојица, сходно задужењима, нису могли да учествују у догађајима који им се стављају на терет, а трећи је преминуо, пише београдска „Политика“.
Оптужени официри Коста Новаковић, Момчило Крљеш и, сада покојни, Милан Ђилас, терете се да су наређивали артиљеријске нападе на Задар и околину.
Лист наводи да су оптужнице подигнуте уочи сутрашњег изрицања пресуде генералу ЈНА Бориславу Ђукићу, оптуженом да је наредио рушење бране „Перућа“, која је оштећена током рата 1993. године.
Првооптужени пуковник Коста Новаковић био је помоћник команданта војске за морал, информисање, верска питања, правне послове и односе са међународним организацијама, а извјесно време је истовремено обављао дужност портпарола и шефа војне делегације Српске војске Крајине.
Међутим, он се у оптужбама означава као заменик генерала Милета Новаковића, некадашњег команданта СВК, који је преминуо 2015. године.
Другооптужени пуковник Милан Ђилас, такође преминуо 2015. године, био је командант Седмог севернодалматинског корпуса СВК, док је трећеокривљени Кркљеш био помоћник команданта за информисање у Седмом противоклопном артиљеријском пуку СВК, резервни капетан и професор гимназије у Бенковцу и није имао никакву функцију команданта.
Суд у Сплиту навео је да адресе оптужених нису познате, иако је првооптужени недавно, путем видео-линка из Вишег суда у Београду сведочио у поступку против генерала Ђукића, који се води у Сплиту.
Саговорник листа сматра да је циљ нове оптужнице да се оправдају хрватске војне операције на Равне Котаре, Масленицу, аеродром Земуник и брану ХЕ „Перућа“.
Након ове хрватске акције, Срби су преузели тешко оружје и отпочели формирање војске, а уследила су вишемесечна борбена дејства између две сукобљене стране – хрватске војске и СВК.
За обе војске одлуке су доносили команданти, а на српској страни то су били искључиво командант СВК генерал Миле Новаковић и командант корпуса СВК пуковник Милан Ђилас.
У овим дејствима било је жртава са обе стране, иако тужилаштво помиње само оне са хрватске.
Међутим, према досадашњим подацима, на српској је страни страдало укупно 356 људи, од којих је 51 био цивил.