Грчка влада хоће да се одвоји од цркве – и скине 9.000 свештеника са платног списка. Али раскидање тих веза у најрелигиознијој земљи у Европи могло би да скупо кошта левичарског премијера Алексиса Ципраса.
Током тешке финансијске кризе у медитеранској земљи премијер Алексис Ципрас је спречио погоршавање односа са црквом, јер су милиони Грка тражили подршку и утеху код најмоћније институције у земљи.
Али сада, коначно слободних руку, без стега међународних поверилаца, Ципрас жели развод. Он такође жели удео у богатству цркве. Истовремено не жели да то буде прљав развод.
Дакле, у настојању да пронађе пријатељско решење, он је саставио план од 15 тачака којим се отвара пут за беспрекорно одвајање цркве и државе у једној од најтеократскијих чланица ЕУ.
Према том плану, свештенство од 9.000 људи би било отпуштено. Они би били уклоњени са државног платног списка, а одузеле би им се велике привилегије и пензије – које би уместо државе требало да плаћа богата Грчка православна црква.
Све се врти око пара
Представници православља ће такође морати да одустану од тога да се називају проповедницима националне вере, омогућавајући држави да се прогласи „религиозно неутралном“.
Заузврат, држава би одбацила све захтеве на огромне парцеле и имовину које Црква одавно сматра својим, а уследио би огроман заједнички развојни пројекат који би обе стране надзирале, а профит делиле пола-пола.
Звучи уносно? Јероним II, архиепископ Атине и целе Грчке, обавио је посао са Ципрасом за само 45 минута. Обојица су потом јавно похвалили оно што су назвали „оријентационим споразумом“. Али, тај њихов тајни споразум изазвао је бес бискупа и свештеника који су га осудили као издају. Тако је овај развод ипак испао ружан.
Ове седмице, на хитно сазваном састанку највишег тела у цркви, 72 од 82 владика стали су уз свештенство, одбијајући да га скину са платног списка државе.
Тврди курс владе
Влада је одмах узвратила. „Хајде да разјаснимо ствари“, рекао је портпарол владе Димитрис Цанакопулос: „Влада има право да регулише све што се тиче државног буџета. Дакле, ако се Црква не придржава нашег предлога о свештенству, онда ће влада преузети на себе да то учини.“
Играјући тврдо, сматрају критичари, влада се нада да ће успети да се избори за развод који жели. Али борба са најмоћнијом институцијом ове државе могла би да се окрене против Ципраса, који не крије да је атеиста. „Сваки пут кад се држава супротстављала Цркви, новом реформом или мером, држава губи“, рекао је за Дојче веле аналитичар и колумниста Никос Димоу.
Ишчекивање чуда
На први поглед, предложено решење нуди изузетну прилику за Цркву. Многи Грци сматрају то такође осетљивим питањем: тиме се земља приближава томе да постане истински секуларна.
Црквене књиге би постале доступне државним ревизорима како би сагледали богатство процењено на преко 700 милијарди евра. А скидањем свештенства са државне грбаче, обезбеђује се простор за 9.000 очајнички потребних радних места у земљи која је на врху листе незапослености у Европи.
Али одрицање од дугогодишњих веза између цркве и државе је комплексан, изазовни задатак који је политички осетљив у земљи где више од 90 процената становништва свој национални идентитет дефинише на заједничкој православној вери.
Још важније, Грци више не верују у Ципраса. „Није га брига за цркву, већ само за његов политички опстанак“, каже за Дојче веле једна власница радње улазећи у цркву. „Ко каже да ће испунити то што каже? Шта ће бити са свештенством? Шта ће бити са нашом вером?“
Изборна кампања на леђима цркве?
Од 2015. године од када је на власти, бивши лидер комунистичке партије младих обећао је раздвајање Цркве и државе. Али, привремено је био одустао од своје намере због кључне улоге коју је Црква одиграла у подршци хиљадама Грка у кризним ситуацијама – државне социјалне службе су практично нестале због драстичне јавне штедње.
С обзиром на то да су следеће године избори, а премијерова популарност опада, критичари и свештеници оптужују Ципраса да користе цркву да постигне политичке поене – ослобађањем око 9.000 радних места у јавном сектору и стварањем нових радних места, непосредно пред кључне изборе.
Сви претходни покушаји да се раздвоје две институције наилазили су на отпор нације која не жели да окрене леђа Цркви која је играла кључну улогу у очувању православне вере и грчког језика током 400 година османске владавине.
Због тога Ципрасу саветују да одустане од спора са Црквом, посебно у светлу нове анкете објављене у четвртак, која показује да је 7 од 10 Грка уверено да ће изгубити предстојеће изборе од конзервативних противника – које утицајно свештенство традиционално подржава.
ДОЈЧЕ ВЕЛЕ (DW)