Која је веза „брегзита“ и европске војске

Министар финансија Француске Бруно ле Мер и његов немачки колега Олаф Шолц представили су план и основне принципе планирања буџета еврозоне. Нешто раније је канцеларка Немачке Ангела Меркел подржала идеју председника Француске Емануела Макрона о стварању паневропске војске.

Спутњик је о француско-немачким односима разговарао са Петером Шулцом, професором политикологије на немачком Универзитету у Гетингену.

Каква је, по Вашем мишљењу, вероватноћа да „брегзит“ буде кључни моменат који би довео до зближавања Француске и Немачке?

У суштини, „брегзит“ је већ довео до зближавања многих чланица ЕУ, али наравно, постоје неки елементи и одређени проблеми због којих ове државе не могу да достигну консензус. Занимљиво је то што такозване табу-теме, о којима се због претходног противљења Велике Британије није дискутовало, сада поново постају актуелне. Ту најпре мислим на заједничку безбедносну и одбрамбену политику о којој се говори и већ се виде позитивни ефекти на интегративне процесе и очување ЕУ.

Сада се може рећи да ЕУ пролази кроз кризни период: „брегзит“, имиграције, односи са САД, питања трговине, пад рејтинга популарности лидера обе државе…  На Ангелу Меркел се врши изузетан притисак јер је између осталог на претходним изборима изгубила део подршке. У чему се, по вашем мишљењу, састоји основни разлог, суштина савеза Меркелове и Макрона? Постоје ли неки други разлози осим ових већ поменутих?

Мислим да се Макрон руководи економским разлозима. Француска наменска индустрија ужива доста добар рејтинг на светском тржишту, али чињеница да је Немачка врло јасно и гласно ставила до знања да неће извозити оружје у Саудијску Арабију (због убиства новинара) изазвала је веома бурну реакцију у Француској. Мислим да идеја формирања паневропске војске није створена у Француској. Они неће блокирати ову идеју, али ће ипак пре покушати да је реализује кроз сарадњу у области бродоградње, авијације итд.

Европска војска је одлична идеја која се разматрала још 1992. године у време потписивања Мастрихтског споразума. Па ипак, не видим да је дошло до некаквог битног напретка.

Државе Трансатлантског блока ЕУ – балтичке државе, Пољска, Румунија, Шведска и Данска поздравиће јачање НАТО-а и подржаће повећање државних давања у име буџета Алијансе.

Они ће сасвим безначајну подршку дати структури унутар ЕУ која ће бити конкуренција НАТО-у.

Чини ми се да је у овом тренутку идеја добила ново значење. Прошле године је дошло до стварног корака напред, тиме што је створена структура ПЕСКО. Ова идеја може се развијати помоћу интеграција у оквирима одбрамбене и спољне политике. На тај начин, у овом тренутку пред државом стоји избор – да ли да спровођење дате политике прихвате или не.

Мислим да ако у наредних десет година буде створена заједничка спољнополитичка структура, као и структура безбедности и одбране ЕУ,  то ће најпре смањити доминацију Сједињених држава и НАТО-а и учини да државе ЕУ буду флексибилније и много више у стању да функционишу у складу са својим сопственим интересима.

Француска раније није показивала интересовање за  стварање европске војске. Зашто је Макрон, који очигледно има подршку Меркелове, сад променио свој став?

Не мислим да је Макрон баш добровољно и са великим ентузијазмом пристао да учествује у стварању европске армије. У ствари, он се руководи економским разлозима, јер одбрамбена индустрија је веома важна у економској структури Француске. Но, исто тако знамо да Француска није најсигурнија и најстабилнија економија у ЕУ.

Наравно, она није Италија или Грчка, али и Француска има одређене проблеме, и неки кораци осталих европских држава, посебно Немачке, у смислу бојкота Саудијске Арабије или других држава, које су у кризи или сукобу, неће допринети економским интересима Француске.

Стога, претпостављам да када је Макрон говорио о европској војсци, он под тим више мислио на сарадњу европских  предузећа која су део националних  наменских индустрија, а наравно на челу са Француском.

https://rs.sputniknews.com/