Година 536, када је Европу, Азију и Средњи исток погодила мистериозна магла, након чега је уследило 18 месеци мрака, била је најтежа за човечанство, тврди харвардски стручњак Мајкл Мекормик.
Према најновијем истраживању, мистериозна магла највероватније је била узрокована ерупцијом вулкана на Исланду.
Ерупција је засула пепелом велики део северне полулопте, а онда су уследиле још две велике ерупције, у 540. и 547. години. Након тога, појавила се куга.
Снег који је тада пао на територији данашње Кине изазвао је велику глад пошто су уништени усеви, па је и током наредних неколико година била несташица хлеба.
Летња температура пала је за 1,5 до 2,5 степени Целзијусових и све до 640. године није било побољшања.
У данашњој Европи 536. година, тврди Мекормик, била је „почетак једног од најтежих периода за живот“. Међутим, Мекормикова тврдња у супротности је са неким другим историчарима који тврде да је најтежа била 1349. година, када је куга похарала Европу.
Део историчара као најтежу годину у историји човечанства наводе 1918, када је шпанска грозница убила до 100 милиона људи, наводе научни портали, преноси Танјуг писање Н1.
Кајли Харпер, историчар средњовековне и римске историје са Универзитета Оклахома, наводи да је „запис“ катастрофа који је откривен у леду глечера омогућио разумевање ланчане повезаности људских и природних узрока, који су довели до пада Римског царства.
rs.sputniknews.com