Трупе Кфора ће се у наредним данима кретати главним путевима на северу Косова у склопу вежби које спроводе у складу са мандатом прописаним Резолуцијом 1244, објављено је на њиховој страници на Фејсбуку, уз објашњење да вежба није у вези са неком специфичном претњом или забринутошћу.
Портпарол Кфора Винченцо Грасо затим је изјавио да није реч о војној активност, већ да се ради о покретима возила и патролама да би снаге биле видљивије.
Међутим, генерал-мајор у пензији и председник Евроазијског безбедносног форума проф. др Митар Ковач сматра да је деловање Кфора синхронизовано са догађајима последњих дана на Косову.
Заоштравање ситуације само је симболички почело увођењем дажбина од 100 одсто на српску робу, али чини ми се да је то почетак ескалације у настојању Приштине да под своју контролу, и у формалном смислу, стави север Косова.
Вежбе Кфора управо су део тог сценарија, каже Ковач.
„Не би Кфору тренутно давао отворену савезничку функцију привременим органима власти у Приштини, али сигурно је да у обавештајном и сваком другом смислу са њима размењују информације и да контролом комуникација превентивно спречавају било какво господарење овим простором од стране Срба, самоорганизовања, да Срби не дозволе даље упаде безбедносних снага такозване државе Косово на север“, тврди Ковач.
Он додаје да се последња акција специјалних полицијских снага, припадника Росу и још елитније јединице ФИТ, савршено уклапа у тај сценарио. Доказ о том савезништву је и чињеница што су безбедносне снаге Косова буквално упале на север Косова, каже наш саговорник.
„Испади безбедносних снага Косова резултирају проблематичним хапшењима, прављењем сценарија криминализације севера Косова, како би вероватно у наредном периоду предузимали масивније акције и у смислу контроле територије, па и граничних прелаза, то може да буде повремена, али стратегија постепеног преузимања севера Косова. Не у класичном војном смислу, већ преузимања комуникација, контроле насељених места, градова и већих села“, објашњава Ковач.
Додаје да је НАТО одавно исказао своју пристрасност на простору Косова и Метохије, дајући политичку подршку. Иако Кфор не би требало да пружа било какву логистичку подршку КБС-у, јер је то противно Резолуцији 1244, јасно је да ће им представници појединих држава које подржавају независност, када буду одлазили са Косова, оставити и своју технику, каже он.
„Ми у Србији тек задњих месеци говоримо о тој сумњивој или спорној улози НАТО-а у погледу косметске кризе, а није да нисмо били обавештени, да нисмо имали информације да већ шест или седам година НАТО отворено ради на изградњи капацитета будуће косовске војске и да у се у том контексту реализује и обука њихових снага. Да су предузете све мере у смислу донација водећих држава НАТО-а у погледу опреме, а поготово од момента када буде проглашена та будућа косовска војска, тачно се зна које државе ће донирати која борбена средства“, каже председник Евроазијског безбедносног форума.
Он додаје да Срби у јужној покрајини с разлогом све мање верују јединицама Кфора, јер се од погрома 2004. године није приметила одлучност деловања мировних снага. Србија треба да игра мудро, не треба да развија непријатељство према снагама НАТО-а, а још има времена да се ова битка добије на другом пољу, каже Ковач.
„Требало би на политички начин гледати да се учини спорним мандат НАТО-а као Кфора, да се на простор Косова и Метохије покушају довести и друге чланице међународне заједнице, које јесу велике силе, али нису у саставу алијансе. Деловање таквих мировних снага било би далеко објективније, било би у функцији изградње мира и поверења на Косову и Метохији“, каже Митар Ковач на крају разговора за Спутњик.