Председник САД Доналд Трамп отказао је састанак са председником Русије Владимиром Путином на маргинама самита Г20 у Аргентини због, како је навео, кризе изазване недавним инцидентом у Керчком мореузу.
Трамп је и претходно исказао оклевање у контексту састанка с Путином, након што је добио информације о кризи у Азовском мору, где су у недељу 25. новембра три брода украјинске морнарице нелегално прешла државну границу и изводила опасне маневре. Руска морнарица их је задржала и касније превезла до луке у Керчу, а посаде се налазе у притвору.
Дипломата и некадашњи амбасадор др Зоран Миливојевић сматра да је Трампово објашњење отказивања састанка апсолутно неубедљиво. Вест је лоша, а за такву велику силу каква је Америка, ово делује мало неозбиљно, каже Миливојевић за Спутњик.
„Мислим да се ради о својеврсном притиску такозване ’дубоке‘ Америке, дакле, оне унутрашње ситуације и притиска везаног за сарадњу са Русијом коме је Трамп изложен од првог дана инаугурације. Изгледа да се он још није изборио за суверенитет у доношењу одлука. Ово је лоше и за саму Америку, јер се ради о питањима од глобалног интереса. На овај начин, Америка губи својеврстан ауторитет да буде мериторан саговорник о најважнијим глобалним питањима, какво је, на пример, питање разоружања, контроле трке у наоружању и контроле глобалне безбедности и стабилности у овом тренутку“, каже Миливојевић.
Он додаје да сада, поред тренутне и опште кризе у Украјини, остаје отворено и питање изласка САД из Споразума о ракетама средњег и кратког домета. Очигледно је да се од првог дана владавине његове администрације, Трамп у својој спољној политици определио за суспендовање мултилатералних споразума који су од значаја за целокупно човечанство, од оних који се тичу климатских промена, до ових који се тичу оружја за масовно уништење, подсећа наш саговорник.
„Јасно је и на овој теми да је Трамп под великим притиском и да није у стању да доноси одлуке онако како их је најављивао пре добијања председничког мандата и почетка његове председничке мисије. Уколико би Америка остала при томе да заиста изађе из овог споразума, то представља нову опасност пре свега на плану трке у наоружању, али и у могућим консултацијама на глобалном плану са последицама за глобалну стабилност и безбедност“, оцењује Миливојевић.
На крају разговора за Спутњик, он констатује да је отказивањем сусрета Путин—Трамп, ако се нешто у међувремену не промени, потпуно промењена структура разговора на нивоу Г20, чији се самит одржава данас и сутра у Аргентини.
„Пошто се ради о актуелним глобалним односима, у којима главну улогу играју Сједињене Америчке Државе, Русија и наравно Кина, ако не дође до овог сусрета, у таквим околностима ће Самит у погледу политичких ефеката бити десеткован и са мање ефикасности везано за глобалне теме и глобална питања“, каже Миливојевић.
Спутњик