Срби недавно ухапшени у акцији РОСУ у Северној Косовској Митровици осећају се добро. Нису незадовољни третманом у притвору, нити се плаше судског исхода, јер знају да нису криви за дела за која их оптужују. Немају видљивих повреда по телу, нити су злостављани. Међутим, сама чињеница да се налазе у притвору, и то у затворском центру високог ризика у Грдовцу, код Подујева, указује на то да је читав случај политичке природе, каже, за „Новости“, адвокат Неђо Шарановић, бранилац Недељка Спасојевића, једног од четворице осумњичених у случају убиства Оливера Ивановића.
„Новости“ су први српски медиј који је добио дозволу да посети овај „Синг Синг“ Косова и Метохије, али не и могућност да разговара са овим ухапшеним Србима. Објашњење је било да је истрага у току и да притвореници не могу да дају изјаве за новине. Дан раније, обишли су их чланови породица.
У овом затвору, који се простире на 11 хектара и може да прими 390 осуђеника за најтежа кривична дела, тренутно је њих 170, а међу њима и дванаесторо Срба. Петорица су осуђеници, док су седморица у притвору.
Директора затвора Иљира Кељмендија питамо какви су услови за српске затворенике и има ли неких проблема, с обзиром на то да су заједно са Албанцима.
Пошто се ми овде не бавимо политиком већ радимо свој посао и не желимо никакве проблеме, Србе и Албанце смо распоредили у посебне затворске јединице – појашњава Кељменди. – Сви имају засебне собе и у свакој од њих постоје кутије за евентуалне жалбе. Једна је за затворске службенике, а друга за омбудсмана, и за њу само притворени имају кључ. Могу да напишу све што хоће, без бојазни да ће неко други то прочитати – уверава нас директор.
Затвор је саграђен 2014. године, махом новцем ЕУ, по највишим европским стандардима, а стално их, каже Кељменди, обилазе представници организација које се баве људским правима. Са полигона унутар затворског комплекса поглед пуца на два идентична објекта, као и пријемни део са приземном зградом.
Испред је младић из Северне Косовске Митровице, осуђен на затворску казну од 14 година због убиства, који сређује зграду. Радо одговара на питања и објашњава зашто је тражио да буде смештен у павиљону са Албанцима.
Услови су за све исти, али из овог павиљона они који одслуже половину казне имају право да на седам дана током године оду кући, а могуће је и смањење казне уколико је владање солидно – прича Н. В. (31), који не жели да се фотографише, али радо показује собу од десетак квадрата.
И док на левој страни зида доминира телевизор, у соби су и метални сто са клупом за седење, комода за одећу и обућу, фрижидер, решо… Мини-тоалет издвојен је својеврсном преградом.
Насер Тачи, руководилац безбедности, у чијој пратњи обилазимо унутрашњост затвора, објашњава да је 90 затвореника радно ангажовано и да месечно примају по 24 евра, тако да у затворској кухињи могу да купе додатну храну.
До једанаест сати увече могу да гледају телевизију, јер имамо и три српска канала, или да раде нешто друго. Недељно два пута могу да телефонирају по петнаест минута. Ипак, српски затвореници се највише жале да брзо потроше телефонске картице – прича Тачи, објашњавајући да свакодневно излазе у двориште два пута по сат времена и да се време „ротира“, како се не би сретали српски и албански затвореници.
На наше инсистирање, затворски чувар српске националности из околине Липљана доводи Слободана Гаврића из Београда, који је на служењу затворске казне од 11 година. Ухапшен је у Приштини са више од 12 килограма експлозива и осуђен за „покушај тероризма“.
Гаврић објашњава да се његова комуникација, осим са чуварима, своди на још четворицу осуђеника, тројицу Срба и једног Рома.
Ово је четврти затвор у који сам премештен од када сам на Косову и морам признати да су услови коректни. Највећи је проблем удаљеност и што нема јавног превоза, тако да супруга ређе долази – прича Слободан. – Нас српске затворенике чувају стражари Срби, тако да проблема нема. Волео бих, ипак, да постоји нека врста размене затвореника, да се Албанци из централне Србије преместе овде а да ја одем тамо.
Како би нас уверио да затвореници добијају квалитетну храну, затворски чувар доноси посуду са ручком, а официр за безбедност позива на ручак у затворском делу где су Срби.
Слободно можете донети књиге, или нешто чиме би се занимали српски затвореници – испраћа нас овим речима Тачи, док у зграду улазе представници међународне делегације задужене за заштиту људских права.
КАЗНЕ
Постоје и заједничке просторије за спортске и друге рекреативне активности – шах, стони тенис, билијар. Уколико се затвореници не понашају по правилима, ускраћује им се могућност рекреације и забрањује излазак у двориште.
ПОСЕТЕ
Затвореницима и притвореницима су посете дозвољене два пута месечно у трајању од једног сата, а среда је дан када је одређена посета за Србе.
Међутим, постоји могућност и додатних посета. Српске затворенике је недавно обишао и владика Теодосије, а у посету Србима долазио је и Дејан Павићевић, официр за везу Београда у Приштини.
Драгана Зечевић
http://www.novosti.rs