Свет наставља да расправља о инциденту у Керчком пролазу у коме су учествовали бродови украјинске морнарице који су након тога задржани због илегалног упада у руске територијалне воде.
У украјинским и светским медијима, Русија је стигматизована као страна „агресор“ која је напала „мирна пловила“ и ухапсила „невине морнаре“. Званични Кијев тражи од Москве да ослободи посаду и врати бродове, а од Запада да појача санкције против „антидемократске руске државе“. У томе, режим Порошенка подржавају владе више западних земаља.
Но, ни политичари ни новинари суседне државе, ни стручњаци и масовни медији „цивилизованог“ дела планете се данас из неког разлога не сећају инцидента од пре 18 година који се догодио у том истом Црном мору у коме су учествовали турски риболовни бродови и украјински погранични чамци. Догађаји, иако не сасвим идентични, су врло слични. Само што тада страну која је законито употребила оружје против преступника нису оцрнили у штампи и на међународној арени, а сада је страна која је употребила оружје проглашена „окрутним агресором“.
22. марта 2000. године, рејон острва Змејни у Одеској области. Украјински гранични чувари откривају четири турских пловила у економској зони Украјине. Турски илегални рибари се овде сакупљају као муве на мед, јер је овде идеално место за риболов. Ловци „чисте“ морско дно, што узрокује огромну штету екосистему, уништавајући популацију црноморске рибе.
Патролни бродови Григори Куропјатников, Николаев, Подилија и Павел Державин напустили су Балаклава и Одесу да „дочекају госте“. Гранични стражари су покушали да зауставе бродове. Један од бродова, Јарм Ахмет, покушао је да побегне. По сећању команданта брода „Грегориј Куропјатников“, који је водио потрагу, потера је трајала око сат и по. Турски брод је опасно манврисао и није реаговао на међународне сигнале на турском, руском и енглеском. Све мере предострожности биле су исцрпљене – брод је наставио својим путем. Тада је командант граничног брода одлучио да отвори ватру. Ниједан рибар није погинуо. Једна од граната пробила је пловило. Брод је потонуо, али је посада од осамдесет људи спашена.
Међутим, у потрази за још једним бродом, Серне Финер, граничари су такође користили сва средства прописана нормама, што ипак није зауставило брод. Капетан тог брода је погинуо, један рибар је био повређен. Један брод је успео да побегне. Преостали бродови и морнари су задржани.
Украјинске власти намерно су послале своје војнике у Керчски пролаз. Прорачун је био једноставан, руски гранични стражари су требали да униште украјинске бродове. Александар Талипов је на својој Фејсбук страници објавио снимке из 2000. године, када су недалеко од острва Змеја бродови Одељења за поморске снаге украјинских граничних сила у граду Севастопољ и Одеси потопили један и задржали три турска брода, који су се бавили илегалним риболовом.
Бродови су лоцирани у ексклузивној поморској економској зони, око 20 миља од обале.
Случај од пре 18 година је копија тренутне ситуације у Керчевом пролазу. Само су сада украјински граничари били „турски риболовци“.
Законодавство Украјине и Русије о граничним питањима је слично, акције су дефинисане у повељама пограничне службе, а нарочито је јасно дефинисан механизам за употребу оружја, укључујући нарушиоце који покушавају да се сакрију – на њих се пуца.
На то је и рачунала украјинска команда, војсци је речено како да поступи и да ни у ком случају не испуњавају захтеве руских граничних стражара, да направе провокацију и оду. Тим је сачињен од „патриота“ – један химну Украјине добро пева, други је замишљао да се бори против руске морнарице… Али патриотизам и жеља да умру у име украјинске владе није функционисала, борци су се предали чим се запуцало, рекао је Талипов.
А то шта је руске погранична стража требало да уради с њима, али се на крају сажалила, се види на видео-снимку.
Као што сам рекао, ситуација је потпуно иста, само што тај турски брод за риболов није војно пловило и није наоружан!