Немачки министар здравства Јенс Шпан најавио је појачано усељавање људи који се баве неговатељстом са западног Балкана, како би смањио несташицу те радне снаге у земљи, али, многи његоватељи из ових земаља су већ у Немачкој, констатује Дојче веле.
Дуго игнорисани проблем мањка стручног особља у сектору неге је дошао и до највиших политичких слојева, наводи се у тексту.
У коалиционом уговору демохришћанско-социјалдемократске владе стоји да би требало отворити 8.000 нових радних места у сектору неге, а у међувремену се говори о најмање 13.000.
Међутим, то неће бити довољно јер је стварност много драматичнија: већ сад је 36.000 радних места у овом сектору непопуњено, од тога 15 000 у старачким домовима.
Ситуација је још гора када је реч о приватној нези. Према прогнозама број особа које ће бити зависне од туђе неге ће се са тренутних 2,86 милиона до 2060. готово удвостручити на 4,5 милиона, пренео је Дојче веле.
Шпан је сада предложио конкретан план за ублажаване кризе.
Један од предлога се односи и на финансирање образовања неговатеља у иностранству немачким новцем.
„За ове потребе је додатно одобрено девет милиона евра“, рекао је Шпан.
Будући неговатељи би код куће требало да науче и немачки како би, како каже Шпан, одмах на крају образовања могли да започну с радом у Немачкој.
У земљама западног Балкана које су се нашле на министровој листи, ова иницијатива је за сада примљена са задршком.
Македонске власти примећују да овакве иницијативе додатно подстичу исељавање младих, способних и добро образованих грађана.
Исељавање је ионако на алармантно високом нивоу у Македноји и земљама региона је овакво решење не доноси ништа позитивно.
Слична је ситуација и у осталим деловима западног Балкана.
У Србији, Босни и Херцеговини, или на Косову дестине хиљада људи чекају прилику да се домогну Запада. Испред конзулата – дуге колоне оних који чекају на радне визе. Школе страних језика раде пуном паром. Најпопуларнији језик је немачки, а занимање је толико да се чак нуде курсеви у 23 сата.
Посредничке агенције такође пуне благајне: за посредовање једне медицинске сестре, немачке клинике плаћају и по 5.000 евра премије. Они који траже посао такође плаћају.
Ситуација је слична и у Хрватској. С обзиром да је земља од 2013. у ЕУ, за већину земаља чланица грађанима Хрватске не треба радна дозвола.
Читави делови земље су опустошени. Притом многима није само до пуке зараде, него одлазе због друштвених и политичких услова и опште атмосфере безнађа.
Гледано из угла Немачке оваква миграција радне снаге значи двоструку добит: попуњавају се празнине на тржишту рада, и добијају стручњаци у чије образовање није уложено скоро ништа.
У македонском министарству здравства верују да су пронашли начин како да сви профитирају од тренутног стања.
Они предлажу неку врсту ротације током које би македонско здравствено особље неко време, рецимо шест месеци, проводило у Немачкој. Тиме би лекари стицали нова знања али и зарадили. Након тога би се вратити у Македонију која је инвестирала и њихово образовање и која би тако профитирала од нових искустава својих здравствених радника.
У Македонији решење проблеме виде и у ширем, регионалном приступу.
„Мислимо да би све земље региона требало заједнички да преговарају с Немачком и тако постигну ротацијски принцип“, рекао је македонски министар здравства Венко Филипче за Дојче веле.