Заменик директора Фигаро магазина Жан-Кристоф Буисон рекао је да су „Жуте мајице спречиле Макрона да дође и да се извини Србији“, те да ће „инцидент“ са распоредом седења у Паризу на свечаности поводом стогодишњице великог рата показати на чему ће се заснивати будући односи Париза и Београда – да ли на на сећању француских породица из 1914. године или инцидента који се догодио 11. новембра“.
„Сада ћемо видети да ли је овај инцидент заправо сукоб кратког даха или је реч о промени историјског сећања“, рекао је Буисон на међународној конференцији “Западни Балкан и ЕУ: Повратак реалполитике?”
Он је истовремено оценио да би напуштање комеморације у Паризу 11. новембра српског председника Александра Вучића био велики ризик по став Француске по питању Косова и француских инвестиција у Србији.
„Још није сасвим јасно да ли је позиција српског председника Вучића на комеморацији у Паризу поводом 100 година од краја Првог светског рата била инцидент, грешка протокола или смислено чињење”, каже Буисон.
Он каже да је Вучић могао да оде са комеморације у Паризу, али да није хтео да прави скандале.
“Било је много разлога да Вучић отрпи такво понижење”, истиче Буисон и подсећа да је званични став француског председника Емануела Макрона да је посреди грешка протокола.
“Сматрам да се проблем у младим људима и неискусним људима који слабо познају светску историју, а које је Емануел Макрон увео у свој кабинет када је победио на председничким изборима“.
„Да је шеф протокола знао за улогу Србије у Првом светском рату сигурно не би допустио да Бернар Кушнер излобира за такву позицију Хашима Тачија“, рекао је Буисон.
Буисон сматра да у Француској свака породица има неког ко је учествовао у Великом рату и на основу тога свако зна за улогу Србије у Првом светском рату.
“Србија је током Првог светског рата била наш мали брат који је изгбио 1, 2 милиона становника, а сада је постављамо у позицију мученика”, додаје Буисон.
Говорећи о распаду социјалистичке Југославије, Буисон се присетио да су током седамдесетих и осамдесетих француске новине оптуживале Хрвате, Словенце и Албанце за националнизам, да би се касније, почетком деведесетих, променила теза у којој је српски национализам највећи кривац за распад заједничке државе.
Такође додаје да је велику улога у грађењу става Француске по питању Косова имао француски лист ”Ле Монд”.
“Они су крајем осамдесетих писали да је 300.000 Срба побегло са Косова и Метохије јер имају проблеме са својим суседима Албанцима, да би исти тај лист касније заменио тезе и писао о политици апартхејда коју спроводе Срби на Косову, упоређујући стање на Косову са ситуацијом у Јужној Африци”, каже Буисон.
Буисон је рекао да је реч “апартхејд” била коришћена од стране Албанаца на Косову када су описивали однос са Србима током деведесетих, а коју су цитирали француски медији.
“Скандалозно је да се користи реч апартхејд, а то су углавном радили политички милитанти на Косову”, каже Буисон.
Он објашњава да Албанци једноставно самовољно нису хтели да иду на државне универзитете, да су похађали приватне универзитете и оснивали паралелне институције.
Помињајући у својим заклучцима поново место Хашима Тачија током комеморације у Паризу прошлог месеца, Буисон закључује да “Французи сада само зато што су пријатељи са Немцима не могу писати нову историју, нити мењати однос са Србијом”.