На известан начин, америчко ангажовање у корист Албанаца је враћање дуга људима који су створили темељ америчког друштва и демократије.
Мајка првог америчког председника и оца САД, Џорџа Вашингтона била је Албанка из Пећи, дакле са Косова. Вашингтон је оставио писмо, својеврсну опоруку, у којем тражи од својих наследника да заштите Албанце у будућности на све могуће начине.
Да ли вам ово звучи довољно бомбастично? Ова чињеница објашњава многе ствари а нарочито однос Американаца према Србији и фаворизовање Албанаца на међународном плану. То, у крајњој линији, објашњава и како су Албанци са косова дошли до међународно признате државе, зар не?
Одакле ова теорија? Од врло „веродостојне“ институције. Швајцарске!
Институт за биохемију и генетику са седиштем у швајцарском Шафхаузену објавио је резултате генетског истраживања светских лидера и познатих историјских личности, који бацају ново светло на глобалне историјске догађаје, али и нуде одговоре на многе политичке мистерије из прошлости. нама је посебно интересантно откриће да је председник САД, „отац нације“ како га зову, Џорџ Вашингтон пореклом Албанац!
Институт је истраживао узорке Вашингтоновог ДНК и закључио да је накадашњи председник најмоћније земље света, човек који је водио Американце у борби против ослобођења од Британаца, педесет одсто Албанац, што практично значи да му је један од родитеља стопостотни Албанац.
Швајцарци нису хтели да улазе у детаље свог открића, али су медији одмах спровели истраживање међу познатим генетичарима и лингвистима и тако дошли до прецизнијих података о коренима америчког председника.
Џорџ Вашингтон био је амерички политички и војни лидер пд 1775 до 17799. године. Помогао је у ослобођењу Американаца од британске Круне, био родоначелник чувеног америчког Устава и увео политичку праксу на којој се и дан данас темељи рад Беле куће.
Чувени лингвиста Алберт Мико са Универзитета Беркли, у разговору с новинарем Ројтерса, рекао је да постоје бројни веродостојни докази да је Вашинготонова мајка заиста била Албанка.
Џорџ Вашингтон је био син Аугустина Вашингтона и Мери Бел Вашингтон. Мери се заправо звала Марија Бала, а родитељи су јој из Пећи, на данашњем Косову. Марија је рођена у Лајвлију, Вирџинија, 1708. године, али њени родитељи су се доселили у САД две године раније након дугачког пута бродом. Пут је започео у Рагузи, данашњем Дубровнику, и водио их је преко Британије до обећане земље. Историјат путовања Вашингтоновог деде и бабе од Косова до Америке описан је у биографији Мери Бел Вашингтон из пера Вирџиније Кармајкл. Постоји чак гласина да су њени родитељи из села Синик, што је вероватно погрешно забележено име села Иснић (Истинићи), најмногољудније село у општни Дечане – испричао је Мико, који каже да су ове чињенице дуго биле скриване у фијокама Беле куће и да је помињање Вашингтонових албанских корена дозвољена тек од скора, након што је то одобрио Национални савет за безбедност.
Чак и амерички медији кажу да ова открића бацају нову светслост на одређене аспекте америчког ангажовања на Косову и генералну подршку Албанцима.
То потврђује, врло директно, познати амерички новинар и писац Карл Вудворд, аутор неколико врло читаних и цењених документарних књига о америчким председницима и прича из Беле куће. Он каже да је истражујући документацију за своју књигу о Клинтону, која је 2004. године изашла под именом „Цлинтон Хоусе“ (кованица од Клинтона и Беле куће), пронашао званично писмо Џорџа Вашингтона о Албанцима упућено будућим америчким председницима!
– Сећам се да сам показао копију тог писма Клинтону у једном од наших многих интервјуа везаних за књигу, а он ми је рекао: „Види, Карле, већ сам га читао. Да га нисам видео, Бог свети зна да ли би интервенисали на Косову“ – присетио се Вудворд, иначе добитник Пулицерове награде, човек који је заједно са Карлом Бернстином разоткрио „Аферу Вотергејт“ која је довела до смена Ричарда Никсона.
Он је рекао и да је Вашинготоново писмо намерно изоставио из књиге о Клинтону јер спрема посебну књигу о Вашингтону и његовим албанским коренима. Каже и да већ има спрема наслов – књига ће се звати „Албанци са Косова који су створили Сједињене америчке државе“ или „Џорџ Вашингтон – први Албанац у Белој кући“.
– На известан начин, америчко ангажовање у корист Албанаца је враћање дуга људима који су створили темељ америчког друштав и демократије – испричао је Вудворд и додао:
– Према мојим сазнањима, председник Никсон био је кључан за косовску аутономију коју је добило Уставом из 1974. године. Никсон и Тито су се срели 1970. године, а том приликом је амерички председник понудио Југославији помоћ од 5 милијарди долара у замену за аутономију Косова. Тито је пристао… И не само то, он је био вољан да Косову да статус републике, али онда је умро… Остало знате – испричао је Вудворд.
Шта није у реду са овом причом?
С причом је све у реду, само што ништа у њој није тачно.
Причу су дословно пренели сви регионални портали, али чак и многи инострани. Ођекнула је као бомба. А уствари је првоаприлска шала коју је осмислио приштински новинар и уредник новине Коха Диторе – Агрон Бајрами са својим колегама. Пустили су је за први април, што је многима промакло, јер је била толико добра да су сви желели да у њу поверују.
Међутим, пажљивијим читањем одмах се могу уочити не само нелогичности, него и ауторске зафрканције.
Институт за биохемију и генетику налази се у граду Шафхаузену у Швајцарској. Поред тога што заиста постоји град таквог имена у Швајцарској, много је познатија скупоцена марка сата Шафхаузен.
Лингвиста Алберт Мико не спомиње се ни на једној страници на интернету, али зато има неколико клинаца на Фејсбуку који се тако зову.
Главни саговорник Карл Вудворд, један од двојице новинара који су разоткрили Аферу Вотергејт, такође не постоји. Постоје Боб Вудворд и Карл Бернстин. Дакле, саговорник је заправо клон ова два истраживачка новинара, добитника Пулицерове награде.
Тито и Никсон су се заиста сусретали у наведеном периоду, али тешко да су поред крупних улога везаних за Хладни рат и односе Југославије са Совјетским савезом имали прилике да се баве Косовом.
Ова прича публикована је пре седам година, а и дан данас је многи преносе по разним порталима, посевно албанским. Зато смо одлучили да је поново активирамо, али и истовремено откријемо праву истину о њој и њеним творцима.
Мада, кад се све узме у обзир, ово би се могло сматрати и као добар пример албанске пропаганде. Ко зна, можда сутра објаве нешто слично само не као првоаприлску шалу и свет наседне на причу. Ионако живимо у времену доминације „лажних вести“.
Еспресо