Досадашња генерална секретарка владајуће Демохришћанске уније Немачке (ЦДУ), Анегрет Крамп Каренбауер, наследила је немачку канцеларку Ангелу Меркел на месту лидера странке, и биће кандидат за место канцелара на наредним парламентарним изборима.
Крамп Керенбауерова је на страначком скупу у Хамбургу изабрана већином гласова делегата.
Меркелова је лидер ЦДУ и канцелар Немачке од 2005. године, а у октобру је објавила да напушта позицију лидера странке и да не планира поново да се кандидује за позицију канцелара.
За избор новог лидера ЦДУ била су потребна три круга гласања, а поред Крамп Каренбауерове, кандидати су били Фридрих Мерц, који је ову странку већ једном водио, од 2000. до 2002. године, када га је Меркелова „збацила“ са те позиције, као и Јенс Шпан, критичар Меркелове, који је у марту постао немачки министар здравља.
У другом кругу гласања Крамп Каренбауерова победила је са 517 гласова, док је Мерц добио 482 гласа.
У првом кругу Крамп Каренбауерова већ је освојила највећи број гласова, и то 450 од 999 предатих.
Њен противкандидат Мерц је освојио 392, а трећи кандидат, који је испао у првом кругу, Јенс Шпан, добио је свега 157 гласова.
Избор Крамп Каренбауерове поздрављен је дугим, гласним аплаузом присутних делегата.
У свом обраћању делегатима, пре гласања, Крамп Каренбауерова је позвала странку на више храбрости и самопоуздања за изазове у будућности.
ЦДУ, према њеним речима, мора да има више храбрости и да мање „трчкара за онима који кукају“, те треба храбро да корача курсом будућности.
Такође је истакла да ЦДУ мора да се ангажује и у области дигитализације, да се залаже за снажну и доследну државу, те преузме одговорност за опште добро.
ЦДУ мора да развија идеје које би фасцинирале људе и да из тога црпи снагу, а не нападима на политичке противнике, нагласила је она.
Крамп Каренбауерова, позната и по надимку АКК, савезница је Меркелове за коју се сматра да је најближа центристичким ставовима канцеларке.
Недавно је 56-годишња Каренбауерова покушала пажљиво да направи разлику између себе и Меркелове а да јој не ускрати позицију, рекавши да је имала „врло живахне разговоре“ са канцеларком о разним темама.
Искуство је стекла водећи регионалну владу у савезној немачкој држави Сарланд.