Јавни дуг Хрватске износио је на крају августа 2018. године 282,1 милијарду куна (38,09 милијарди евра), што је више за 0,5 посто или за 1,4 милијарде куна (189 милиона евра) него у истом месецу годину дана раније, преноси Танјуг.
Екстерна компонента дуга је у августу на годишњем нивоу порасла за 2,7 одсто на 105 милијарди куна (14,17 милијарди евра), док је унутрашња компонента износила 177 милијарди куна (23,9 милијарди евра), што је за 0,8 процената мање него претходне године, извештава Пословни дневник позивајући се на анализу Рајфајзен банке Аустрија (РБА).
„Премда на наплату стижу гаранције за Уљаник, аналитичари РБА очекују пад удела јавног дуга у бруто домаћем производу (БДП)“, додаје се у тексту.
Према службеним информацијама, укупна изложеност државе по главници према Уљаник Групи износи 4,3 милијарди куна (580,6 милиона евра), или око 1,0 посто БДП-а, при чему се до краја 2018. године очекују минимална плаћања у износу од 2,3 милијарде куна (310,5 милиона евра), што је 0,6 одсто БДП-а, увећано за камате и накнаде.
Иако номинално дуг расте, његов удео у БДП-у пада јер привреда расте брже него дугови, напомиње Пословни.
У трећем тромесечју, хрватски БДП је порастао за 2,8 посто на годишњем нивоу.
„Захваљујући томе, аналитичари РБА очекују да ће на крају ове године удео јавног дуга у БДП-а износити нешто изнад 75 одсто. На крају другог тромесечја ове године, удео јавног дуга у БДП-у износио је 76,1 посто, што је његов најнижи ниво од 2012. године, када је износио 69,4 посто БДП-а“, пише у тексту.