Одредба из црногорског Закона о кривичном поступку, којом је уведен нови кривично-правни институт „стављање у затвор”, супротна је уставној одредби о имунитету посланика, каже за Побједу Благота Митрић, редовни професор Универзитета Црне Горе у пензији и бивши председник Уставног суда Црне Горе.
„Решење те правне ствари пред Уставним судом могуће је једино покретањем поступка за оцену уставности наведене одредбе ЗКП-а”, каже Митрић, преноси РТЦГ.
Он је тако објаснио како се једино могу решити правне недоумице везане за посланички имунитет, а које су у јавности настале након хапшења Небојше Медојевића, једног од лидера опозиционог Демократског фронта.
Митрић наглашава да Устав Црне Горе прописује да посланик не може бити позван на кривичну или другу одговорност или притворен за изражено мишљење или гласање у обављању посланицке функције, те да се против њега не може покренути кривични поступак, нити одредити притвор без одобрења Скупштине, осим ако је затечен у вршењу кривичног дела за које је прописана казна у трајању дужем од пет година затвора.
Истовремено, одредбама Закона о кривичном поступку (ЗКП) јасно је назначено под којим околностима се особа може „ставити у затвор”.
„Закон о кривичном поступку прописује да, ако сведок одбије без законског разлога да сведочи, може се казнити новчано до хиљаду евра, а ако истрајава у томе, може се затворити, најдуже до два месеца. Устав даље прописује да се никоме не може судити, нити може бити поново осуђен за исто кажњиво дело. Устав предвиђа и да Уставни суд може наредити да се обустави извршење појединачног акта или радње, који су предузети на основу закона чија се уставност оцењује, ако би његовим извршењем могле наступити неотклоњиве штетне последице, рекао је Митрић, јавља Танјуг.
Он сматра да је требало да адвокати Медојевића покрену оцену уставности, а не уставну жалбу, ако су већ тражили издавање привремене мере, јер се, како је рекао, боји да би суд могао одбацити уставну жалбу због непостојања процесних претпоставки.
Председник Административног одбора Луид Шкреља из редова ДПС-а казао је за Побједу да уставна одредба члана 86 прецизно дефинише појам „имунитета”, али да, имајући у виду актуелну ситуацију изрицања административне мере „стављање у затвор” сведоку који обавља функцију посланика, постоји потреба преиспитивања уставне формулације посланичког имунитета.
„Норме су јасне. Међутим, посебно је питање да ли је дефиниција имунитета одговарајућа у времену у којем се примењује”, рекао је Шкреља.
Политика