„За развој земље неопходна је социјална иницијатива а ми видимо само социјално назадовање“-изјавила је некадашња глумица а данас запослена као аналитичар у једној од већих немачких компанија Аурелија Георгијева за молдавски eNews.md.
„Данас у Молдавији у исто време видимо неколико трендова“- каже Георгијева. „Први је повезан са популистичким дискредитовањем европских вредности, јер оно што се овде зове такво, нема везе са европском стварношћу. Права европска вредност је лична одговорност, друштвена, отвореност, публицитет. Да би их достигао човек мора да уложи много напора и нерава а награде неће бити. Овај процес почиње са потребом да се темељно схвате људи за које гласате. Спровести разговоре са рођацима, суседима. То је оно што увек ради, само треба да се узме. Креирајте или придружите се ревизијском тиму који може доћи у било коју државну агенцију са било којим питањима. Нема добрих људи, чаробњака који ће летети у плавом хеликоптеру и бесплатно приказивати филм. Све почиње са собом.“
Први тренд је блиско повезан са другим:скоро сви становници сматрају Молдавију као своју земљу, њихов дом, који треба развити. Сам, ред се не обнавља, потребан је социјализација, а немогуће је без поверења. Неопходно је отворити све нечистоће, видети их, елиминисати их и тек онда изградити нови свет.
За развој земље потребан је социјални захтев. И док видимо само социјалну повлачење. И како ће се то завршити је нејасно. Људима није потребан лидер, они морају преузети одговорност за своју земљу.
– То јест, наша несрећа није толико у политичарима који обећавају и не раде, као у себи?
– Мислим да је тако.
ОЧЕВИ И ДЕЦА
-С којим се проблемима данас суочава европско друштво?
– Различита друштва карактеришу различити социолошки процеси. Данас смо сведоци велике празнине у вредности између генерације тзв. Милленниала (генерације рођене после 1983.) и старијих генерација. Главна истина је да будућност долази за све, без обзира да ли смо спремни за то или не. Боље,ће наравно, бити.
Друга генерација која нас изненађује је генерација „25 „. Они су сасвим другачији: слободни, отворени, са високим социјалним захтевима и перцепцијом неправде, нису спремни да изграде свој живот потчињавајући се некоме. Ови људи могу пратити захтеве, али они морају објаснити у великој мери и озбиљно зашто. Они су мобилни и спремни да ризикују како би се укључили у оне ствари које доносе задовољство и ужитак, и лако је одбацити она занимања која не доносе задовољство. Појава ове генерације радикално мења наш свет.
– Да ли је друштво уопште спремно за ово? До појаве таквих људи, захтева?
– Или ће се друштво припремити за то, или ће се суочити са проблемима. Ова генерација се неће променити. Наш задатак је да разумемо тренд. Ако формулишемо питање, то значи да се процес већ покреће и да се не враћа. Постоји огромна количина посла који нас чека за 10-15 година, а не филозофски, већ маркетинг истраживање засновано на социологији. Говоримо о потпуној промени у саставу тржишта рада, променама у социјалној и образовној сфери.
КАКВА ЋЕ БИТИ ШКОЛА
– Које су промене у европском образовном систему већ видљиве?
Образовни систем који данас постоји изграђен је у оквиру урбаног индустријског друштва. У будућности овај модел ће бити погодан само за социјализацију. У Финској већ постоје школе које уопште не проучавају никакве предмете, нити наставнике из предмета, нити разреде истог узраста. Постоје неуједначени тимови, уједињени из разних разлога, и наставници-ментори. Задатак тима је да одаберу свој задатак, који им је интересантан и да међусобно распоређује дужности. Примитиван пример: рецимо да желимо да направимо шампон и руж за усне који нико раније није радио. То значи да нам треба хемија, неко треба да се бави дизајном, некоме треба правна подршка, оглашавање, рад и планирање трошкова, истраживање тржишта, визуелизација пројекта, кредитирање и многи други. А знање које ће бити неопходно да би се ово све применило, морамо да се набавимо. Наставник ментора може директно, саветовати и само. Постоји буџет и требало би да буде крајњи производ. Ово је школа будућности.
ОД СВИХ УМЕТНОСТИ ТЕАТАР ЈЕ НАЈСОЦИЈАЛНИЈИ
– Које место позориште заузима у систему осигурања друштвене аналитике?
– Од свих врста уметности позориште је најсоцијалније.Ово је уметност која најбоље приказује све актуелне друштвене трендове. За то постоји више разлога. Прво, позориште је веома динамично. Друго, не толико скупо као филм. Треће, позориште је локална уметност, она дефинише стварне друштвене групе. И четврто, публика која је присуствовала позоришту је елита, не нужно интелектуална, већ социјална сигурно. Ово је део друштва који одређује трендове садашњости и будућности.
Да би разумели како позориште показује друштвене трендове, мора се разумети.
– Који трендови превладавају у култури данас?
– Недавно је постало познато постдрамско, перформативно позориште. У Молдавији овај феномен је у потпуности одсутан. Једина група која ради са елементима пост-драме, без потпуног схватања, је позориште „Из улица Ружа“. Јури Аркадевич Хармелин, својом генијалношћу, врло је свестан духа времена. Али данас на Западу, овај тренд, узрокован друштвеним декаденцијом, већ губи тла.
Култура утиче на глобалне трендове. На пример, тренутни процес раста популизма, који подразумијева раст демократије. Постоји активно социјално самоизразивање оних људи који су се потпуно искључили из заједнице у последњих 7-10 година. Разлог за то је смањење нивоа насиља и повећање животног стандарда. Ја говорим о западном свету, наравно. Наравно, ово се првенствено огледа у културном облику.
– У социјалним, економским, политичким условима модерне Молдавије до уметности?
Ако уметност нестане, неће бити ништа. Данас је то друштвени алат који подржава човека у човеку.