Европски браниоци људских права често говоре о кршењима истих у Молдавији. А шта кажу наши стручњаци? Ситуацију са поштовањем људских права у Молдавији коментарише за eNews Алексеј Тулбуре, директор Института усмене историје, магистар историје, бивши стални представник Молдавије при УН-у и Савету Европе.
„Последњих година, у Молдавији је механизам заштите људских права у деградацији. Прихватамо планове за развој система за заштиту људских права, али даље од тих декларација се не иде. Стратегије се прихватају, али се не примјењују. Данас се у Молдавији нарушавају та права која су, како се чини, чврсто укорењена у друштву – право на слободу говора, окупљања, правосуђе и тако даље. Деградација људских права се одвија у свим сферама. Људи не могу да региструју партије, држава није у стању да осигура право на организовање грађанских окупљања, простор за слободну штампу се стално смањује. Прикладно је говорити о правима социјално-економског плана (право на рад, одмор, медицинску негу, квалитетно образовање), али последњих година смо више говорили о политичким правима.
Деградација механизма људских права се дешава јер политичка класа нема жељу, политичку вољу да консолидује овај механизам. Ово питање за нашу владу није приоритет. Заиста, у држави у којој је систем људских права јак, људи на власти не могу да користе свој положај за крађу, не могу да утичу на органе правосуђа и агенције за спровођење закона да би избегле одговорност за своје поступке. Власти у Молдавији нису демократске, имају друге циљеве.
Наравно, друштво мора да се бори за своја права, јер власти иду даље док им дозвољавамо, и не супротстављамо се ауторитарним тенденцијама. Са друге стране, кривити једино молдавско друштво, такође није праведно. Недавно смо изашли из периода када је држава била одговорна за све, и када иницијатива није била добродошла. И деценијама, ова иницијатива у становништву је била потиснута. Сада је могуће затражити од људи да покажу грађански активизам, земља је добила слободу, али ми не знамо шта да радимо са овом слободом, а она не пружа само право, већ и одговорност, активну позицију, учешће у животу земље.
У овој ситуацији, краткорочне перспективе, наравно, нису веома јасне.
Видим примере социјалног здравља у земљи. На пример, владајућа странка већ годину дана заредом има око 5-6% популарности. Ово указује на то да молдавски бирачи добро разумеју стање. Немамо ситуацију у којој ауторитарни вођа одузима слободе, а истовремено је и популаран. И у овим условима, наравно, има места за промене“, каже Алексеј Тулбуре.