Један мушкарац је током церемоније на којој је био присутан и државни врх Хрватске, узвикнуо „Туђман злочинац“, након чега су га окупљени напали. Ради се о Зорану Ерцегу који је јавности познат као сплитски ратни ветеран и хуманитарни активиста.
Он је током инцидента носио жути прслук.
Ерцег се тренутно налази у КБЦ „Загреб“, а полиција утврђује околности инцидента. Још један инцидент се догодио током откривања споменика Фрањи Туђману, а да се оба третирају као нарушавање јавног реда и мира.
Председник “Савеза Срба из региона” Миодраг Линта, оценио је као безочни цинизам изјаву хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић да је циљ Фрање Туђмана био да оствари идеал људских права.
Ту изјаву, наведено је у саопштењу, Грабар Китаровић је изрекла након што је открила споменик Фрањи Туђману у Загребу поводом обележавања 19. годишњице од његове смрти.
Хрватски премијер Андреј Пленковић је, по ко зна који пут, поновио врхунске лажи да је Туђман водио Хвратску у временима тзв. великосрпске Милошевићеве агресије, да је ослободио тобоже окупиране територије и инсистирао на процесу помирења, навео је Линта.
Он је оценио да циљ Фрање Туђмана није био никакав идеал да поштује људска права свих грађана, Хрватске без обзира на националну и верску припадност.
Његов циљ је био да рехабилитацијом усташтва, антисрпском реториком и прогоном Срба изазове рат с циљем стварања етнички чисте Велике Хрватске. Фрањо Туђман је ратни злочинац који је измакао руци правде због своје преране смрти и због двоструких стандарда западних сила – навео је Линта.
Премда је Хашки трибунал ослободио хрватске генерале Готовину и Маркача, напоменуо је он, ипак је утврдио да су током и после акције „Олуја“ почињени бројни ратни злочини с циљем етничког чишћења Срба са својих вековних подручја.
Дакле, и овако пристрасан суд није одбацио постојање удруженог злочиначког подухвата на чијем је челу био Фрањо Туђман.
Нажалост, Хашки трибунал није процесуирао Туђмана и његове најближе сараднике због бројних злочина и протеривања преко 250.000 Срба током 1991. и 1992. године из десетина хрватских градова и већег дела западне Славоније – саопштио је Линта.