Посланици у Европском парламенту, током расправе о ситуацији у вези с мигрантима на граници ЕУ са БиХ, упозорили су да је радикализација и екстремизам у БиХ у порасту и да БиХ нема капацитета да се носи са изазовом миграција, те позвали власти у Сарајеву да озбиљно приступе проблему.
Расправу је иницирао посланик Хрватске Иван Јаковчић, који је истакао да је први разлог за њу хуманистички, људски, стање миграната – ситуација у којој се смрзавају деца, проблем њиховог образовања, али и проблеми у односима с локалним становништвом и насиље међу самим мигрантима, као и страх локалног становништва.
„Шизофрена је ситуација у којој се Хрватска налази. С једне стране се Хрватска прозива због третмана избеглица, а, с друге стране, има обавеза штићења границе ЕУ. Велики је изазов за Европску комисију. Морамо до краја прецизно пратити сваку ситуацију у БиХ, тој земљи морамо помоћи – њене институције не раде још све како треба“ – рекао је Јаковчић.
Посланици су жестоко расправљали о томе шта се догађа на границама Хрватске у смислу поступања граничних полицајаца према мигрантима, избјеглицама и тражиоцима азила, с обзиром да извештаји међународних организација наводе да се над мигрантима често врши насиље, преноси Телевизија Н1.
Посланик Шпаније у Европском парламенту Марина Албиол Гузман рекла је да пројекат миграције Европске уније крши властита правила.
„Морамо осудити хрватске власти. ЕУ брани границе како нико не би крочио у ЕУ и управо се због такве политике догађају овакве ствари и због такве политике умире на хиљаду особа. Одговорна је Европска комисија, земље чланице ЕУ и посланици који подржавају ову политику“ – поручила је она.
Било је речи и о могућности да миграције кроз БиХ у великој јери доведу до радикализације грађана ове земље, те је тим поводом италијански посланик у Европском парламенту Марио Боргецио рекао да се можда међу мигрантима крије „димна завеса екстремиста“.
„Ту се можда крије димна завеса, међу мигрантима, борци терористичке организације Исламска држава који су поражени сад улазе у БиХ“ – сматра италијански посланик.
Хрватски посланик, Маријана Петир из Европске народне странке потврдила је да средства Европске комисије треба да буду уложена у „заустављање радикализације у БиХ“, да се не би догодили трагични догађаји као у Француској, Њемачкоји и Белгији.
Посланици из левичарских странака оценили су да се данас у Европском парламенту вршила злоупотреба напада у Стразбуру од пре неколико дана, да би се изразили екстремистички исламофобни ставови о миграцијама, те су захтевали да се истраже оптужбе о насиљу полицајаца на хрватским границама.
Европски парламентарац из Шведске Јасенко Селимовић рекао је да су могућности БиХ да се носи с овим проблемом ограничене.
„Знам да БиХ нема финансијске и управне капацитете да се носи с тим проблемом. Добио сам информације с терена да је полиција на граници с Хрватском користила силу и насиље против миграната и враћала их на подручје БиХ“ – рекао је Селимовић.
Извјестилац Европског парламента за БиХ Кристијан Дан Преда рекао је да постоји проблем политизације проблема у вези с мигрантима у БиХ.
„Постоји и проблем с мигрантима који су дошли до хрватске граница, а покушава се цела ситуација исполитизовати. Једна колегиница из екстремне деснице из Европског парламента рекла је чак да Путинов човјек у БиХ може наћи рјешење – то уопште нема смисла“ – оценио је Дан Преда.
Посланик Жељана Зовко позвала је власти у Сарајеву да коначно овом проблему приступе озбиљно, заједно са међународном заједницом.
Члан Европске комисије Витенис Повилас Андриукаитис навео је да је од прошле године у БиХ упућено више од 30 милион евра помоћи.
„Хуманитарна помоћ у износу од два милиона евра је послата. Сарађујемо и са агенцијама УН, обезбеђујемо храну, одећу, склоништа, заштиту, љекарску помоћ. Знамо да је сада посебно опасан период и због тога је комисија додијелила више од седам милиона како би се побољшали капацитети, како би се помогло полицији и обезбиједио адекватан смјештај у БиХ“ – навео је он.
Овај члан Европске комисије подсјетио је да сва ова помоћ иде уз 24 милиона евра која је ЕУ послала БиХ од 2017. године за боље управљање границама.
„Европска комисија је у контакту с Владом Хрватске, разговарамо о оптужбама за бесправно поступање, те о томе да ти људи имају право да затраже азил. БиХ мора повећати своје напоре и спроводити поступке за тражење азила. Пружамо подршку и Савјету министара да би унапредили њихове капацитете“ – нагласио је Андриукаитис.