Прошло је двадесет година од монструозног убиствa српских младића у кафићу „Панда“ у Пећи, а породице настрадалих Драгана Трифовића и Вукоте Гвозденовића још немају потврду да ће моћи безбедно да отпутују у родно место и запале свеће на гробовима своје деце. Од укупно шест настрадалих, на пећком гробљу данас почивају само њих двојица. Посмртне остатке осталих младића породице су пренеле у места у којима су пронашле нови дом. Жртве пећког масакра, другови у животу и смрти, почивају раздвојене у Београду, Подгорици, Бару…
Црним словима уписан је 14. децембар у срцу сваког житеља Пећи. Тога дана 1998. године двојица маскираних нападача отворили су врата кафића у ком се окупљала српска омладина, недалеко од Гимназије, и рафалима из аутоматских пушака убила шесторуцу младића. Чак шеснаесторо их је теже и лакше рањено.
Најстарија жртва био је студент Иван Радевић (25), а најмлађа четрнаестогодишњи Иван Обрадовић. Кобног дана животе су изгубили и Светислав Ристић (17), Вукота Гвозденовић (17), Драган Трифовић (17) и Зоран Станојевић (18). Масакр српске деце у кафићу „Панда“ један је од најтежих злочина из туробних година сукоба на Косову и Метохији који до данас нису расветљени.
Породице убијених младића и данас живе у жалости за својим најмилијимa. Интересује их само једно – истина о њиховој смрти. А ње нема ни 20 година касније, иако Тужилаштво за организовани криминал у Београду још води истрагу о овом случају.
Обећала сам мом Ивану да ћу се борити за истину док сам жива. То ми је једини извор снаге. Борићу се за њу док ми срце куца у грудима. Наша деца ни на оном свету неће имати мир, док се не сазна ко су убице и налогодавци – са тугом и горчином каже нам Иванова мајка Милена Радевић.
Она је, уз много мука, посмртне остатке сина почетком октобра пренела у Подгорицу, где данас живи.
Ето, морали смо и гробље да селимо – каже Милена, која не губи наду да ће сурово убиство српске деце, ипак, бити расветљено.Колико год сам жалосна и болна, колико год да ми је тешко, стало ми је до истине. Не желим да непријатељи нашег народа манипулишу овом несрећом.
Шест младих живота прекинуто је управо 14. децембра, тачно у 20.15. Невелики кафић био је пун омладине која се ту окупљала. Убице су, по свему судећи, били професионалци. Са маскама на лицу отворили су врата и осули рафале. Циљ им је био – што више жртава.
Породице настрадале деце са горчином истичу да је истрага о овом случају вођена траљаво и уз пуно пропуста. Гласине, а посебно спекулације да иза ужасног злочина стоје тајне службе Србије, додатно појачавају бол породица.
Чини нам се да нам је данас теже, него пре 20 година. Време је да добијемо одговор ко је и зашто убио нашу децу у Пећи – кажу у породици настрадалог Драгана Трифовића.
БЕЗ ДОКАЗА О ИЗВРШИОЦИМА
Прича о идентитету убица и њиховим мотивима било је безброј.
Српске власти непосредно после убиства за злочин су окривиле терористе ОВК, а сугерисано је да је реч о освети због обрачуна са српском полицијом.
Помињала се и режија страних обавештајних служби, али и могућност да су умешани Срби. Да је истина другачија наговестио је и председник Србије Александар Вучић.
Он је више пута рекао да постоје одређене информације о масакру у Пећи, али да за изношење детаља о извршиоцима и налогодавцима недостају докази.
Д. ЗЕЧЕВИЋ
http://www.novosti.rs